Tadićevo novo rešenje za Kosovo

Dvojni suverenitet, kao jedno od mogućih rešenja za raspetljavanje srpsko-albanskog čvora, nova je ideja koju je izneo predsednik Boris Tadić.

Njegova poruka je da naša država ne odustaje od pregovora i da su u igri i modeli koji se baziraju na međunarodnim rešenjima - sporazum dve Irske, Južni Tirol ili dogovor dve Nemačke.

Kako "Novosti" saznaju, ideja državnog vrha je da se pronađe formula koja bi uvažila realnost na terenu, a ne bi porazila nijednu stranu u istorijskom sukobu. Ni u kakvoj opciji, Srbija ne bi ni implicitno ni eksplicitno priznala nezavisnost Kosova. Beograd priželjkuje da se o tim rešenjima otvori debata na posebnoj međunarodnoj konferenciji o Kosovu.

Vladimir Todorić, član spoljnopolitičkog saveta Ministarstva inostranih poslova, smatra da je dvojni suverenitet na severu Kosova uz prisustvo i nadgledanje EU - ostvariv:

“Srbija ne bi priznala Kosovo i ne bi bilo promene granica. Rešenje podrazumeva zajedničko prisustvo institucija Prištine i Beograda na severu. Srbi bi imali svoje škole, bolnice, valutu, što bi im omogućilo da se osećaju kao u svojoj državi Srbiji. Ali uvažili bi se i interesi međunarodne zajednice i regiona”, kaže Todorić za "Novosti", uz objašnjenje da se u osnovi sporazuma o Južnom Tirolu, dve Irske i dve Nemačke upravo nalazi - dvojni suverenitet.

Predrag Simić, stručnjak za međunarodnu politiku, objašnjava za "Novosti" da je dvojni suverenitet kreativan predlog i da tako nešto postoji samo u Andori, koja je pod duplom vlašću španskih biskupa i francuskog predsednika.

“Sada na severu Kosova već postoji dvojni suverenitet. Ipak, ne očekujem da kratkoročno može da dođe do formalnog potvrđivanja te realnosti. Jer, albanska strana bi se osećala poraženom. Teško je primeniti model Južnog Tirola, jer Srbija nema novca da ekonomski čuva sever KiM”, kaže Simić.

Ognjen Pribićević, bivši ambasador u Berlinu, kaže da je Tadićeva ideja zanimljiva i kompromisna, ali da njena realizacija zavisi od volja zapadnih sila.

“Sever Kosova bi mogao da dobije status po ugledu na Južni Tirol, to znači široku autonomiju, s tim što Srbija ne bi priznala Kosovo. Mogla bi da se pronađe formula da se obe strane ne osećaju gubitnički. Ipak, veliko je pitanje da li bi zapadne sile mogle da prihvate tako nešto kao rešenje za pat poziciju”, rekao je Pribićević "Novostima".

Mogući okviri za novo rešenje kosovskog pitanja

Dve Nemačke - Po sporazumu iz 1972. uspostavljena je saradnja prozapadne SR Nemačke i proruske DR Nemačke, koje se nisu međusobno priznale. Predviđeno je da dve države razvijaju dobrosusedske odnose, kao i da poštuju nepovredivost međusobnih granica, nezavisnost i samostalnost. Volfgang Išinger predložio je Srbiji taj model 2007. godine, što je Beograd odbacio.

Dve Irske - Etnički i verski sukob protestantske većine i katoličke manjine u Severnoj Irskoj rešen je mirovnim sporazumom iz 1998. Severna Irska je dobila vladu sa širokom autonomijom, a zauzvrat se katolička paramilitaristička IRA odrekla nasilja. Pre toga, katolici su pokušavali da pripoje Severnu Irsku Republici Irskoj, a protestanti - Engleskoj.

Južni Tirol - Nakon Prvog svetskog rata Južni Tirol je odvojen od Austrije i pripojen Italiji. Posle Drugog svetskog rata Pariskim sporazumom data su široka prava nemačkoj manjini. U Južnom Tirolu živi oko 35 odsto Nemaca i oko 60 odsto Italijana. Južni Tirol je danas jedna od regija Italije za koju kažu da ima najkvalitetniji život.