Brisel: Fiskalna unija - novi korak ka ekonomskom ujedinjenju

JEDINSTVO Evrope je na velikom testu posle odluke većine, ali ne i svih 27 lidera EU na samitu u Briselu da načine korak napred ka većem ekonomskom ujedinjenju.

Velika većina od 26 zemalja stala je iza nemačko-francuskog plana, koji predviđa veću fiskalnu uniju, i uvodi stroža pravila budžetskog ponašanja za zemlje članice, ali Evropa je, ipak, ostala podeljena. Treća najveća ekonomija EU, britanska, inače izvan zone evra, zahtevala je garancije za zaštitu sopstvene finansijske industrije, koja činu deset procenata njene ekonomije. Francuski predsednik Nikola Sarkozi okarakterisao je britanske zahteve kao “neprihvatljive”.

Ishod maratonskog samita nije uspeo da smanji napetosti na finansijskim tržištima, i dalje zabrinutim za ishod dužničke krize započete u Grčkoj, koja se proširila na znatno veće ekonomije evrozone, kao što su italijanska i španska, i preti najvećima, francuskoj i nemačkoj. Dogovor, samim tim, nije raspršio ni sumnje u opstanak zone evra.

Novi sporazum zahteva najmanje tri meseca pregovora, a u nekim zemljama može se pojaviti potreba za referendumom. Devet zemalja koje su van zone evra saopštile su da će konsultovati svoje parlamente u vezi sa preduzimanjem neophodnih procedura. Ipak, usvojeni pristup postizanja međuvladinih sporazuma, i to do marta, mogao bi da omogući izbegavanje svih dugih procedura.

Najmoćnija zemlja evrozone, Nemačka, kao predlagač novih mera, izražava zadovoljstvo. Posle maratonskih razgovora, koji su završeni u petak u zoru u zoru, postignut je “veoma, veoma važan rezultat, zato što smo izvukli pouke iz naših grešaka i iz prošlosti”, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel.

Možda najveći domet samita, kako primećuju analitičari, zeleno svetlo za pozajmicu MMF od 200 miliona evra, otvara mogućnost kreditnih linija ka Italiji i Španiji, trećoj i četvrtoj ekonomiji evrozone, i time relaksaciju u prvom kvartalu 2012. godine. Eksperti predviđaju da će ono biti privremeno, jer suma je, ipak, simbolična.

Što je važnije, spokoj tržištima ne donosi ni nemačko odbijanje da poveća ulaganja u kombinovani fond za spasavanje posustalih ekonomija, koji bi trebalo da stupi na snagu sredinom iduće godine. Merkelova se pobrinula da on ne dobije bankarska prava, koja bi mu omogućila pristup jeftinim sredstvima Evropske centralne banke.

- Veliko pitanje koje ostaje bez odgovora posle samita jeste uloga Evropske centralne banke u podršci problematičnim zemljama na južnoj periferiji Evrope - primećuje Rojters.

Izvori iz ECB preneli su agenciji da će se ona, bar zasad, zadržati na kupovini obveznica do maksimalnog limita od 20 milijardi evra nedeljno. U ovoj odluci ostaje nepokolebana i posle odluke o većoj fiskalnoj uniji. ECB želi, zapravo, više:

- Ona želi ministarstvo finansija zone evra, istinski skok prema fiskalnoj uniji. Ono što su dobili korak je nazad. Neće biti izmene sporazuma i to je veliko razočaranje. On je međuvladin, što nije dovoljno - zaključuje ekspert Guntarm Volf.