Spas evrozone, početak kraja EU?

Podela između zemalja u novom ugovoru i onih van njega znači da pokušaj postizanja jedinstva EU na novim osnovama, sa ciljem zaustavljanja dvogodišnjeg dužničkog vrtloga, koji je započeo u Grčkoj i doveo evrozonu u veliku krizu, a sada preti da izazove novi talas recesije u svetskoj ekonomiji, nije u potpunosti uspeo.

Britanija, koja ne koristi evro, glavni je protivnik ugovora koji bi povezao svih 27 zemalja EU u čvršću fiskalnu uniju, uz tvrdnju da bi takav ugovor predstavljao pretnju po njen suverenitet i cenjeni finansijski sektor. Nemačka i Francuska, najveće privrede evrozone, zalagale su se za sporazum koji bi obuhvatao svih 27 zemalja. Francuski predsednik Nikola Sarkozi krivicu je svalio na premijera Britanije Dejvida Kamerona. "Dejvid Kameron je saopštio predlog koji za nas nije bio prihvatljiv. On je tražio protokol u okviru ugovora kojim bi Velika Britanija bila isključena iz velikog dela fiskalnih propisa", izjavio je Sarkozi pred zoru, nakon sinoćnjeg, kako je rekao, "napornog" sastanka koji je potrajao celu noć.

"Mi na to nismo mogli da pristanemo. Štaviše, smatramo da je deo problema u svetu nastao upravo zbog nedostatka regulative u finansijskom sektoru. Ako želite klauzulu kojom ne učestvujete u evrozoni, a nameravate da učestvujete u svim njenim odlukama... pa čak i da je kritikujete, to nije moguće", ukazao je Sarkozi.

Kameron je branio svoj stav. "Ono što je ponuđeno nije u interesu Britanije, tako da nisam pristao na to", rekao je britanski premijer novinarima u Briselu.

"Ne koristimo evro i drago mi je zbog toga. Nikada se nećemo priključiti evrozoni i odreći se te vrste suvereniteta koje ove zemlje moraju da se odreknu", tvrdo je rekao Kameron.

Predsednik Francuske je napomenuo da će se sada raditi na "međunarodnom sporazumu" između 17 zemalja zone evra, plus devet drugih država, ne računajući Britaniju, a uključujući i prvo neodlučne Mađarsku, Češku i Švedsku.

Premijer Švedske Fredrik Rejnfelt je odmah nakon sastanka ukazao na to da se njegova zemlja najverovatnije neće priključiti sporazumu. "Bilo bi veoma čudno potpisati ugovor koji nas tretira kao da smo zemlja evrozone. To nikada nije bio naš cilj", rekao je Rejnfelt za AP.

Vlade koje učestvuju u novom sporazumu moraće da pristanu na dosad nezabeleženo uplitanje institucija EU u državne budžete.

(European union)

Pored toga, zemlje čiji deficiti premaše tri odsto vrednosti BDP - a suočiće se sa sankcijama.

Da bi se sprečili takvi deficiti, zemlje će predloge svojih budžeta morati da dostavljaju Evropskoj komisiji, koja će biti ovlašćena da može zatražiti njihovu reviziju. Države će, takođe, morati unapred da izveste Uniju o tome koliko planiraju da se zadužuju. Kameron je, međutim, zapretio da zakomplikuje novi ugovor 23 zemlje EU. "Institucije EU pripadaju EU, pripadaju zemljama članicama kojih ima 27", naveo je on.

Novi ugovor bi se oslanjao na Evropsku komisiju i Evropski sud pravde za sprovođenje svojih pravila.

Pred kraj sastanka, predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej je izjavio da će evrozona, sa još nekim zemljama EU, obezbediti 200 milijardi evra dodatnih sredstava za

Međunarodni monetarni fond, koja će biti korišćena za pomoć zemljama u problemima. Zemlje van zone evra, Švedska i Danska su već saopštile da će takođe priložiti određeni iznos.

Sarkozi je napomenuo da će ECB upravljati evropskim fondovima za spas, Evropskim stabilizacionim mehanizmom (EMS) i Evropskim fondom za finansijsku stabilnost (EFSF), ali da detalji još nisu definisani.

Čak i posle dugo očekivanog dogovora, evropski lideri pred sobom imaju još mnogo prepreka, a vlade i tržišta širom sveta pomno posmatraju razvoj situacije.

Na velikim azijskim berzama akcija je zabeležen pad vrednosti deonica, pošto su pristigli izveštajo o rezultatima jedanaestočasovnih razgovora lidera Unije.

Dalekostočni investitori su, naime, počeli da sumnjaju u mogućnost da lideri EU okončaju današnji samit od presudne važnosti postizanjem opšteprihvatljivog rešenja koje bi bilo dovoljno radikalno da zaustavi dužničku krizu.

Politički prvaci EU se, inače, ponovo sastaju u Briselu da preciziraju šta će tačno obuhvatiti novi ugovor Unije i kako će prekršioci stroge budžetske discipline biti kažnjavani. Cilj je da taj sporazum bude sastavljen do marta iduće godine.

Sarkozi izbegao rukovanje sa Kameronom?

Do koje mere je situacija u Evropskoj uniji "zategnuta", navode britanski mediji, pokazuje i detalj sa sinoćneg sastanka kada je francuski predsednik Nikola Sarkozi, navodno, čak izbegao da se rukuje sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom.

Da li je u pitanju nešto više od puke slučajnosti, procenite sami.

Monti: Britanija samu sebe isključila

Novi premijer Italije Mario Monti je izrazio žaljenje povodom odluke Britanije da blokira izmenu osnivačkog sporazuma Evropske unije kako bi se spasao evro, ukazavši da će se London u neposrednoj budućnosti suočiti sa "izvesnom izolacijom".

"Kameron je izneo zahteve koji su bili neprihvatljivi, čak i za mene", rekao je Monti i dodao da je "Britanija sebe isključila. Ona će biti u izvesnoj izolaciji".

"To će imati posledice po njen uticaj i to mi se ne dopada jer je dobro imati protivtežu zemljama, kao što je Francuska", ukazao je premijer Italije.

Lagard pozdravila sporazum evrozone

Izvršni direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard pozdravila je dogovor evrozone o bližoj fiskalnoj povezanosti i pozvala ostale zemlje Evropske unije da pomognu u ublažavanju zategnutosti koju izaziva dužnička kriza u regionu zajedničke valute.

Lagardova je pozdravila sporazum 17 članica evrozone i devet ostalih članica EU o pooštravanju propisa koji se tiču budžetskog deficita i duga kako bi se izbeglo ponavljanje dužničke krize u budućnosti.

Članice EU su takođe dogovorile odobravanje do 200 milijardi evra (266,24 milijarde dolara) bilateralnih zajmova za MMF sa ciljem suzbijanja dužničke krize, pri čemu će članice zone evra u toj sumi učestvovati sa 150 milijardi evra (199,68 milijardi dolara).

Devet članica EU koje nisu uvele evro saopštilo je da će konsultovati svoje parlamente o učestvovanju u tom sporazumu. Britanija, koja takođe nije članica zone evra, nije se pridružila sporazumu koji su postigli lideri EU na samitu u Briselu.