Depresija vodi do samopovređivanja

SVAKO četvrto dete u Srbiji koje zatraži pomoć psihijatra, prema podacima Instituta za mentalno zdravlje, boluje od depresije. Mnoga od njih, na ovaj ili onaj način, pokušavaju sebi i da naude.

- U poslednje dve-tri godine porastao je broj tinejdžerki koje nam se javljaju, a koje su pre toga na najsurovije načine pokušale sebe da povrede - žiletima, udaranjem glave o zid... Kada ih pitamo da li su pokušale samoubistvo, kažu da sebe povređuju baš da se ne bi ubile. Pokušavaju da neizdrživu psihičku bol zamene fizičkom - kaže za „Novosti“ Tanja Bokun, iz Centra za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva „Srce“.

Za razliku od tinejdžerki, njihovi vršnjaci sebe češće „ubijaju na duže staze“ - upadaju u alkoholizam, narkomaniju...

- U svetu je samopovređivanje jedan od najvećih problema na svim SOS telefonima. Kod nas to još nije slučaj, ali mislim da je to zato što postoji stid kod tih mladih ljudi da priznaju da su pokušali sebi da naude. Oni to često kriju i od najbližih. Zato smo i pokrenuli „čet službu“, jer mislimo da će im biti lakše da svoja osećanja otkucaju, nego da ih izgovore - kaže Bokun.

Mnogi od ovih mladih ljudi stignu do tog stanja zato što nemaju sa kim da pričaju ili zato što nisu imali adekvatnog sagovornika koji bi ih razumeo. I kad dospeju u bolnicu zbog povreda koje su sebi naneli, neretko nailaze na nerazumevanje medicinskog osoblja, u stilu „radi to samo da skrene pažnju“.

Prema podacima Ministarstva zdravlja, svaki treći srednjoškolac i student u našoj zemlji ima neki psihički problem i živi u patnji. Po ovome ispada da je Srbija „ispred“ razvijenih evropskih zemalja, u kojima problem ima svaki peti tinejdžer.

Dešava se da nastavnici ili pedagozi češće primete da nešto nije u redu nego otac i majka. A prvi simptomi da „stvari škripe“ su gubitak apetita, bezvoljnost, usporeno mišljenje, svadljivost, potištenost, konstantan umor, zatvaranje u kuću... Ako se problem predugo ignoriše, muke nastaju jer dete može da posegne za drogom ili postane sklono samopovređivanju.

- Naravno da iza destruktivnosti uvek stoji depresija - kaže prim. dr Vojislav Ćurčić, psihijatar-psihoanalitičar. - Osim opšteg trenda u svetu, kod nas su na decu rođenu devedesetih uticale i nenormalne društvene okolnosti. Ali, depresija se kod njih izražava drugačije nego kod odraslih. Oni se od nje brane ili destruktivnim ponašanjem (porast nasilja u školi, na ulici i stadionima) ili autodestruktivnim (sečenje, pečenje cigaretama).

Mladi ne žele da se suoče sa sobom kao sa tužnim i nemoćnim osobama i to je njihov način „bega“ od te slike.

Srbija je, inače, visoko kotirana na evropskoj lestvici samoubistava. Na 100.000 stanovnika stopa samoubistava je 20, a kod adolescenata 6,9, što se smatra zabrinjavajućim. Kod devojaka su češći neuspeli pokušaji samoubistava, a kod mladića uspeli. Samoubistvo spada u tri vodeća uzroka smrti populacije između 15 i 35 godina.