Danak lošim ekonomskim odlukama

Do katastrofalnog pada industrijske proizvodnje došlo je zbog toga što je u poslednjih dvadesetak godina razvijana politika deindustrijalizacije i oslanjanja na sektor usluga koja je dala pogubne rezultate, smatraju eksperti koje je kontaktirao Danas.

– U Srbiji je zanemarena industrijska proizvodnja. Umesto toga, država je proklamovala da je privredna šansa bavljenje trgovinom i uslugama. Proizvoditi nije nimalo lak i ugodan posao, i stoga su se ljudi koji su kupovali industrijska preduzeća u Srbiji radije odlučivali za preprodaju nego razvijanje proizvodnih programa. Drugim rečima, glavnu reč u privredi Srbije vodili su oni koji jednostavno nisu znali niti želeli da se bave industrijskom proizvodnjom – kaže za Danas Petar Petrović profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Prema njegovim rečima, takvo opredeljenje se pokazalo kao potpuno pogrešno i posledica je potpuno razorena industrija.

– Industrija je jedina privredna grana koja može da zarađuje novac 365 dana godišnje. Kada se to uzme u obzir, jasno se može videti kakva je greška učinjena kod nas. Pored trgovine i usluga, sektora koji su shvaćeni na sasvim pogrešan način, dat je akcenat poljoprivredi. Ta grana je takođe tretirana onako kako ne treba. Umesto da se poljoprivreda posmatra kao sirovinska baza za razvijanje prehrambene industrije, kod nas je posmatrana samo kroz prizmu trgovine. Ako se tome doda i da su plate u industriji veoma male, jasno je što ta privredna grana stagnira u Srbiji. Jednostavno, možemo konstatovati da je industrijska proizvodnja, koja spada u civilizacijsko dostignuće, bez koga je nemoguće očekivati napredak, potpuno uništena u Srbiji – objašnjava Petrović.

Sa njegovim mišljenjem se slaže i ekonomista Danijel Cvjetićanin.

– Najveća odgovornost za to što je industrijska proizvodnja u Srbiji takva-kakva je, imaju savetnici u vladi Srbije koji su tu privrednu granu proglasili prevaziđenom i insistirali na razvijanju sektora usluga. Upravo su takva, potpuno pogrešna razmišljanja, ti „stručnjaci“ i propagirali na seminarima za srpsku upravljačku elitu. Kada su pak vlastodršci implementirali tu politiku koju su im kao najmodernije rešenje ponudili njihovi saradnici, doživeli smo privredni krah i pad industrijske proizvodnje – naglašava Cvjetićanin.

On dodaje da su nakon toga vlastodršci uvideli grešku i proklamovali politiku reindustrijalizacije.

– Ipak, trebalo bi naglasiti da je reč samo o deklarativnom opredeljenju, jer da vlada zaista želi reindustrijalizaciju, dozvolila bi privatnom kapitalu da uđe u taj sektor, ali ne primećujem da je u Srbiji to slučaj – ističe Cvjetićanin.

Konsultant za strana ulaganja Milan R. Kovačević navodi da su pad industrijske proizvodnje u Srbiji na nivo 70-ih godina prošlog veka uzrokovali ratovi, sankcije i pogrešne odluke u proteklih dvadesetak godina.

– Međutim, to je stvar prošlosti. Ono na šta treba da se koncentrišemo je to da je u oktobru zabeležen pad industrijske proizvodnje iako smo prethodno imali period u kome je ta proizvodnja rasla. Trend pada nužno je zaustaviti a da bi se to ostvarilo potrebno je preduzeti određene mere. To prvenstveno podrazumeva pojeftinjenje troškova poslovanja, smanjenje javne potrošnje i smirivanje inflacije – zaključuje naš sagovornik.