"Potreban zaštitni zid od evrozone"

Britanija i Švedska govorile su u ime deset zemalja EU van zone evra, koje su zabrinute da će ih zahvatiti kriza.

"Evropi ponestaje kredibiliteta", izjavio je švedski ministar finansija Anders Borg, dodajući da "rešenje dužničke krize mora biti smanjenje duga".

Zabrinutost oko 17-člane evrozone porasla je danas nakon što su troškovi zaduživanja Italije dostigli novi rekord. Investitori su istovremeno zabrinuti da je fond za pomoć koji je finansirao spasavanje Grčke i drugih zemalja jednostavno suviše mali za spas Italije, koja je treća po veličini privreda evrozone. Britanski ministar finansija Džordž Ozborn insistirao je da zemlje evrozone moraju da povećaju fond za spasavanje, da bi "pokazale svetu da stoje iza svoje valute".

Ministar je naveo da "moramo da se usredsredimo na izgradnju zaštitnog zida", misleći na planove za proširenje Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) sa 440 milijardi evra na hiljadu milijardi evra.

"Izjavljujemo kako imamo zaštitni zid, ali moramo svet da uverimo da taj zid zaista postoji i da u njemu ima dovoljno sredstava. Evrozona mora svetu da pokaže da je u stanju da stoji iza svoje valute, ne može samo da čeka na rasplet događaja u Atini i Rimu", dodao je Ozborn.

Pažnja je sa Atine preusmerena na Rim, zbog strahovanja oko italijanskog duga od 1,9 biliona evra, usled kog je premijer Silvio Berluskoni morao da pristane na međunarodni nadzor nad sprovođenjem mera reformi.

Evrozona neizbežno klizi u recesiju

Evrozona neizbežno klizi u recesiju koja će, kako je uveren sve veći broj ekonomskih eksperata, početi već u ovom kvartalu, čak i u slučaju da se izbegne dalje zaoštravanje dužničke krize.

Stručnjaci upozoravaju da je nagli pad industrijske proizvodnje u Nemačkoj još jedna potvrda teške situacije u kojoj su se našle zemlje evrogrupe. Novi guverner Evropske centralne banke Mario Dragi je prošle nedelje zaprepastio analitičare, izjavivši bez uvijanja da postoji velika verovatnoća za umerenu recesiju u zemljama evozone do kraja 2011.

Imajući u vidu da su guverneri centralnih banaka skloni ulepšavanju realnosti, vodeći ekonomisti smatraju da će pad biti veći nego što to očekuje Dragi. Eksperti se u isto vreme nadaju da recesija neće biti tako duboka kao prethodna, kada je početkom 2009. bruto domaći proizvod (BDP) evrozone skliznuo za 2,7 odsto.

Pesimizmom odišu i prognoze svetski poznatog ekonomiste Nurijela Rubinija, koji je predvideo finansijsku krizu 2008. godine. On je ocenio da je verovatnoća za izbijanje nove recesije u SAD, Velikoj Britaniji i evrozoni u narednih 12 meseci 50 procenata.

"Nažalost, smatram da postoji verovatnoća od najmanje 50 procenata da će SAD, Veliku Britaniju i većinu razvijenih zemalja u narednih 12 meseci zahvatiti nova recesija, pad, a ne ubrzanje tempa rasta", smatra Rubini.

Međunarodni monetarni fond je takođe upozorio da se "ne može sasvim isključiti mogućnost svetske recesije u 2012. godini. Centralnu i istočnu Evropu očekuje usporavanje rasta zbog slabljenja globalne tražnje, ali ono neće biti tako naglo kao u zapadnoj Evropi".

Kritika programa otkupa obveznica

Glavni ekonomista Evropske centralne banke (ECB), Jirgen Štark, ponovo je kritikovao kontroverzni program te banke za otkup državnih obveznica, izjavivši da kriza nije opravdanje da ECB izlazi iz okvira svojih ovlašćenja.

Štark je rekao da "intenzitet krize ne treba koristiti kao razlog za odbacivanje principa koji garantuju dugoročnu ekonomsku stabilnost evrozone". "Neke granice ne treba prelaziti, jer ono što predstavlja rešenje za aktuelnu krizu bi moglo da postavi temelje za buduću krizu. To važi za vlade, kao i za centralne banke", istakao je Štark, koji ipak nije eksplicitno pominjao kontroverznu odluku ECB da pomogne prezaduženim članicama zone evra tako što će kupovati njihove obveznice.

Analitičari smatraju da je Štarkova šokantna najava iz septembra da će krajem godine odstupiti sa mesta glavnog ekonomiste ECB posledica njegovog glasnog protivljenja programu otkupa obveznica.

"Malo će biti koristi ako budemo slepo radili na kratkoročnom smanjenju pritiska na tržištima, a time ćemo ugroziti dugoročnu stabilnost, a na kraju i samo postojanje ekonomske i monetarne unije", kaže on.

Štark, kojeg će na mestu glavnog ekonomiste ECB-a zameniti trenutni broj dva nemačkog Ministarstva finansija, Jerg Asmusen, istakao je da ECB "ne sme da prekorači svoja ovlašćenja".

Novi predsednik ECB, Italijan Mario Dragi je prošle sedmice upozorio vlade članica evrozone da je "besmisleno" zavisiti od kupovine obveznica radi sniženja troškova pozajmljivanja na dugi rok.

On je rekao da vlade treba da reformišu svoje ekonomije i stave troškove pod kontrolu kako bi uverile tržišta obveznica da im pozajmljuju po razumnim kamatnim stopama.