Ženeva: Operišu kad naši otpišu

U Univerzitetsku bolnicu u Ženevi primljena su četiri pacijenta iz Srbije sa najtežim urođenim srčanim manama. To je treća grupa bolesnika koju će da operiše profesor dr Afksendios Kalangos, direktor Kardiohirurgije u ovoj bolnici. Oni su odmah smešteni u karantin, a prvi će u ponedeljak biti operisan Marko Todorović (24) iz Zrenjanina. Ostali su na programu za četvrtak, 10. novembra, i u ponedeljak 14. novembra.

- Nisam uplašen - kaže Marko Todorović. - Ovo mi je treća operacija. Ranije sam dva puta operisan u Sremskoj Kamenici. Jedva čekam da se zdrav vratim u Srbiju. Odmah ću da pozovem drugove i napravim picu. A onda ću da se posvetim fakultetu i da što pre diplomiram.

Marko je student informatike i najveća ljubav ovog momka, koji zbog srčane mane nije imao normalno detinjstvo, jesu kompjuteri.

- Nikad se nisam igrao kao druga deca, jer nisam mogao da trčim. Kad se igrala košarka, bio sam onaj koji stoji i dobacuje loptu.

Profesor Kalangos kaže za „Novosti“ da je Marko još jedan komplikovan i medicinski zapušten slučaj iz Srbije. Srpski kardiohirurzi su veoma stručni i bez obzira na nedostatak opremek, rade i komplikovane zahvate na srcu, ali kardiohirurgija je izuzetno skupa grana medicine u kojoj se bukvalno svakog dana uvode nove tehnike i nova oprema, objašnjava naš sagovornik.

Profesor Kalangos važi za jednog od najboljih kardiohirurga i osvedočeni je prijatelj Srbije. Od 2004. godine, kada je prvi put došao na poziv princeze Katarine Karađorđević, tokom deset poseta operisao je 50 pacijenata u Kliničkom centru Srbije i Univerzitetskoj bolnici u Tiršovoj. U Srbiju je doneo prve humane srčane zalistke, ali i još mnogo opreme i to ne samo za kardiohirurgiju.

U Univerzitetskoj bolnici u Ženevi koja ima godišnji budžet za lečenje 600.000 stanovnika u ovom okrugu, gotovo isto koliko i Srbija za svih 7,5 miliona, samo kardiohirurgija ima osam najsavremenijih sala i dva robota za navigacionu hirurgiju. Dok nam pokazuje ovaj deo bolnice, profesor Kalangos priča da su urgentna i dečja kardiohirurgija u posebnom bloku. U gotovo svim operacionim salama se radi, ali je ovde atmosfera - i po samom izgledu bolnice, opremi, pa i kadru, jer u intenzivnoj nezi svaki pacijent ima svoju medicinsku sestru - daleko iznad standarda u srpskom zdravstvu.

Operacija na srcu ovde košta 40.000 franaka, a zbrinjavanjem pacijenata kojima naši lekari ne mogu da pomognu, kanton Ženeva doniraće Srbiji četiri miliona franaka.

Profesor dr Aleksandar Vuksanović, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kaže da zdravstvo Srbije, bez obzira na to što su ovim pacijentima nužne operacije, ne bi moglo da plati zahvate u inostranstvu, a sve ovo je sada moguće zahvaljujući ličnom angažovanju profesora Kalangosa.

PROFESOROVA ŽELJA

On operiše u više od 15 zemalja „trećeg sveta“, uglavnom o trošku svoje humanitarne fondacije. Ističe da ima veliku želju da obuči ovde u Ženevi nekog srpskog kardiohirurga i prenese mu svoje znanje.

- Za samo četiri transplantacije tokom kojih bi asistirali doktori iz Srbije, oni bi mogli da se obuče za presađivanje srca, ali vi prvo morate da prebrojite koliko imate pacijenata za ovu transplantaciju. Pored hirurga moraju da se obuče i anesteziolozi, intenzivisti, patolozi - kaže profesor Kalangos.