"Kfor i Euleks u službi Prištine"

Država Srbija će "i u narednom periodu činiti sve kako bi se zaštitili interesi Republike na Kosovu@, piše u izveštaju Vlade o kome će raspravljati skupština.

Vlada je u izveštaju ocenila da su se Kfor i Euleks stavili u službu Prištine uprkos upozorenjima da posle 16. septembra ne preduzimaju nikakve akcije koje bi narušile njihovu neutralnost.

Skupština bi o ovom dokumentu trebalo da raspravlja 2. novembra.

U izveštaju se navodi da su međunarodne misije upozorene da se ne stavljaju na stranu Prištine obezbeđujući im uslove za prisustvo kosovskih carinika i policajaca na administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje.

U izveštaju se opisuju događaji koji su prethodili incidentu 27. septembra i navodi da je Vlada učinila sve za odbranu interesa Srbije na Kosovu, i poručila da jedinstvo iskazano na najvišem nivou treba da bude pokazatelj "našem narodu na Kosovu i Metohiji da njihova država u punoj meri zastupa i brani njihove interese".

U Izveštaju o aktivnostima Vlade Srbije na stabilizovanju situacija na Kosovu i Metohiji piše da stalni pozivi vlade na mirno rešavanje problema dobijaju na značaju kad se sagleda celokupna situacija, jer se svaka eskalacija sukoba na severu pokrajine prenosi južno od reke Ibar, gde se građani srpske nacionalnosti nalaze u okruženju i gde bi upravo oni bili žrtve nasilnih akata albanskih ekstremista.

"U trenutku kada se Republika Srbija suočava sa velikim pritiscima, bez obzira na to odakle dolaze, da se institucionalno povuče sa prostora Kosova i Metohije, bilo kakvo postavljanje stranačkih interesa u prvi plan ne doprinosi rešavanju problema na KiM", upozorava se u izveštaju vlade.

Precizira se da se interesi kosovskih Srba zastupaju i brane svim sredstvima koja vladi stoje na raspolaganju, imajući u vidu političko-bezbednosni kontekst definisan Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i vojno-tehničkim sporazumom iz Kumanova.

O incidentima na Jarinju

U izveštaju, koji je vlada sinoć dostavila Skupštini, taksativno se navode događaji u južnoj pokrajini, među kojima i onaj na administrativnom prelazu Jarinje, kada su vojnici Kfora bacili šok bombe na okupljene građane, ispalivši pri tome patrone suzavca, a zatim i gumene metke, najpre prema Srbima koji su bili na alternativnom putu iz pravca Leposavića, a zatim i ka Srbima koji su bili na istom putu, ali iz pravca Rudnice.

Istovremeno se čula i rafalna paljba iz vatrenog oružja, nakon čega su se okupljeni građani razbežali, jer je bilo očigledno da su vojnici Kfora dejstvovali bojevom municijom protiv nenaoružanih građana, piše u izveštaju Vlade Srbije.

Dodaje se da su ubrzo sanitetske ekipe došle na lice mesta kako bi ukazale pomoć građanima koji su zadobili povrede, kao i da su vojnici Kfora dejstvovali bojevom municijom ka sanitetu dok su lekari ukazivali pomoć povređenima.

Tom prilikom jedan čovek je ranjen dok je pomagao u zbrinjavanju jednog od povređenih građana.

"Sedam povređenih Srba, od kojih šest sa teškim telesnim povredema, ustrelnim i prostrelnim ranama, zbrinuto je u bolnici u Kosovskoj Mitrovici. Dvojica povređenih su operisana", navedeno je u izveštaju.

Vlada je ukazala da su tvrdnje Kfora da su koristili samo suzavac i gumene metke u samoodbrani, opovrgnute detaljnim izveštajem lekara iz bolnice u Kosovskoj Mitrovici, kojim je neosporno dokazano da su povređeni građani imali povrede nastale bojevom municijom.

U izveštaju se navodi i da su državni organi Srbije, posle prvih informacija o zbivanjima na administrativnom prelazu Jarinje i eskalacije sukoba, pozvali građane na uzdržanost i smirivanje situacije i da ne nasedaju na provokacije.

Pregovori sa Prištinom

Usled ovoga, odložena je sedma runda dijaloga Beograda i Prištine koja je bila zakazana istog dana u Briselu, a istovremeno Beograd je istakao spremnost da se dijalog nastavi, ali uz prethodno iznalaženje rešenja za aktuelnu krizu na terenu.

Vlada je, dodaje se, sve vreme preko svojih predstavnika insistirala na sastanku s predstavnicima Euleksa i Kfora kako bi došlo do smirivanja situacije, održavala je stalne kontakte sa lokalnim vlastima da bi se utvrdilo činjenično stanje i najefikasniji način na koji bi moglo da se pomogne građanima, ali i, pored stalnih zahteva, do susreta u toku dana nije došlo.

U nastavku izveštaja piše da je kasnije, nakon niza sastanaka sa predstavnicima opština sa severa Kosova I Metohije na kojima je dogovarano kako da se obezbedi nesmetano snabdevanje kriznog područja Kosova i Metohije osnovnim životnim namirnicama, vlada donela zaključak kojim se dodatno upućuje pomoć od sto tona brašna na sever pokrajine.

Sve vreme insistiralo se na sastanku sa najvišim predstavnicima Euleksa, kako bi ta misija prestala da pruža logističku podršku predstavnicima tzv. Republike Kosovo na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, ali do susreta nije došlo pod obrazloženjem da "neće biti razgovora dok se blokade nalaze na putevima i na taj način onemogućavaju slobodu kretanja".

Vlada zatim taksativno nabraja događaje od 18. oktobra, kada su glavnokomandujući Kfora Erhard Drevs i predstavnici lokalne samouprave dogovorili nesmetano snabdevanje međunarodnih snaga na Jarinju i Brnjaku, zatim neuspeli sastanak dan kasnije, zbog ultimativnog stava Kfora da se dozvoli prolaz kroz barikade i pripadnicima Euleks misije, što, kako je navedeno u izveštaju, nikako nije bilo sporno.

"Problem je i dalje predstavljalo prisustvo carinika i policajaca Kosova i podrška koju su, u smislu transporta, dobijali od Euleksa", piše u izveštaju.

Predsednici opština sa severa Kosova, podseća se u izveštaju, preneli su predstavnicima Kfora da će građani na barikadama omogućiti prolaz njihovim pripadnicima do dva administrativa prelaza i baze Noting Hil, kako bi se omogućili snabdevanje vojnika hranom, vodom, gorivom i redovne smene, dok su zamenik komandanta Kfora Johan Luis došao s namerom da ultimativno zatraži od Srba prolaz kroz barikade i za Euleks.

Na sastanku su bili zamenik šefa Euleksa Endi Sparks i zamenik šefa Unmika Robert Sorensen.

Do dejstva pripadnika Kfora došlo je 20. oktobra. Upućena su dva konvoja sa jakim snagama ka administrativnom prelazu Brnjak, jedan se zaustavio ispred barikada u selu Zupče, a drugi u selu Jagnjenica i Kfor je ubrzo počeo da uklanjanja barikade.

U jutarnjim satima pripadnici Kfora oklopnim transporterom sklonili su jedan poprečeni kamion u Jagnjenici i u tom momentu bacili suzavac na građane koji su protestovali, a situacija je pretila da eskalira. Međutim, naglašava vlada, građani su ostali uzdržani i njihova mirna reakcija na nasilno uklanjanje barikada nije dovela do sukoba sa pripadnicima Kfora.

Hitna pomoć je u međuvremenu zbrinula građane koji su imali problema zbog bačenog suzavca, a Kfor je pretio okupljenima da će upotrebiti silu ako se ne raziđu sa barikada.

Odgovor građana bio je miran - posedali su na put ispred vozila Kfora i tako onemogućili dalje uklanjanjanje barikada. Tokom sukoba je povređeno 20 građana, uglavnom, kao posledica dejstava suzavcem. Vlada dalje navodi da, iako je situacija sve vreme bila izuzetno napeta, srpska strana ni u jednom momentu nije prekidala komunikaciju sa NATO-om i Kforom, kroz strukure Vojske Srbije i Generalštaba, preko Ministarstva odbrane, koje je kontaktiralo Južno krilo NATO-a, ali i sedište Alijanse u Briselu.

"Ovakvim postavljanjem, kriza do kraja nije rešena s obzirom na to da je jasno da je za to neophodno kompleksno političko rešenje, ali su izbegnuti njeno produbljivanje i dodatni rizici i žrtve", piše u izveštaju.

Vlada je ukazala na to da su ta, kao i slične tenzije, imale negativan odraz južno od Ibra, jer su istog dana, oko podneva, u selu Dobruša kod Peći, jedan Srbin ubijen, a dve osobe teško povređene u napadu Albanca koji je bespravno uzurpirao njihovu njivu.

Ubijen je Miško Komatina, a ranjeni su Dejan Bogićević i Draško Ojdanić, koji su bili u obilasku njive, a na insistiranje Ministarstva za Kosovo i Metohiju Euleks je preuzeo nadležnost za rešavanje tog slučaja.

Katastar

Izveštajem je obuhvaćen i problem katastra, pa je tako navedeno da je cilj Prištine bio da se bukvalno, fizički, vrate sva originalna dokumenta koja se tiču katastra na Kosovu i Metohiji, budući da to pitanje za Prištinu ima simbolički značaj "vraćanja dokumenata koje je Srbija otela Kosovu".

Ističe se i da su medijatori izvršili određeni pritisak na Prištinu da odustane od svog koncepta i sugerisali da se pristupi razmeni podataka koja bi bila usmerena, pre svega, na harmonizaciju stanja i proveru informacija sadržanih u kosovskom katastru.

Taj pritisak, konstatuje se u izveštaju, bio je nedovoljan da bi Priština prihvatila sve zahteve Beograda, ali je, ipak, u ovom slučaju, predloženo rešenje koje, s jedne strane, zaustavlja zahteve Prištine za vraćanje originalne dokumentacije, dok, s druge strane, omogućava određenu reviziju i harmonizaciju stanja.

Prihvaćena je, kako se navodi, razmena podataka (skeniranih kopija) dve katastarske službe, koja bi se obavila preko specijalnog predstavnika EU u Prištini, a koji bi istovremeno obezbeđivao i eventualnu harmonizaciju neusaglašenih podataka preko stručnih agencija, kao i odgovarajuću etničku zastupljenost strana u ovom procesu.

Uz ogradu da će Beograd voditi računa naročito o tome da li i koliko EU, kao medijator, poštuje date garancije, došlo je do prihvatanja takozvanih "Dogovorenih zaključaka" iz oblasti katastra.

S obzirom na suprotstavljene stavove dve strane, EU je na sebe preuzela obavezu davanja političkih garancija za sprovođenje tih aranžmana, ali je tokom početka primene, naročito u oblasti carinskog pečata, došlo do krajnje pristrasnog tumačenja aranžmana u korist Prištine, piše u izveštaju Vlade Srbije.

Naime, tumačenje EU je polazilo od toga da se aranžmani odnose i na administrativne prelaze na severu Kosova i Metohije, koji nisu bili predmet razgovora.

Vlada Srbije je u više navrata upozorila predstavnike misija Euleks i Kfor da se nakon 16. septembra, odnosno nakon dana prestanka važenja privremenog aranžmana s Kforom, ne preduzimaju nikakve akcije koje bi narušile neutralnost ovih misija.