U Medijskoj strategiji, koju je Vlada Srbije usvojila u sredu, ostala je odredba o formiranju šest regionalnih javnih servisa iz prvobitnog teksta, ali su pred samo usvajanje dokumenta izbrisani predviđeni gradovi u kojima bi oni bili osnovani.
Predlogom medijske strategije, inače, bilo je predviđeno osnivanje regionalnih javnih servisa u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru, Zaječaru i Užicu, dok je, prema nezvaničnim informacijama, Socijalistička partija Srbije zahtevala da se u tekst dodaju i Vranje i Jagodina. Brisanjem iz predloga strategije gradova u kojima bi se osnivali regionalni servisi ostala je otvorena mogućnost da se članovi vladajuće koalicije naknadno dogovore o ovom pitanju.
Kako se navodi u tekstu strategije, javni regionalni RTV servisi biće ustanovljeni putem konkursa, dok će „procedura formiranja javnih regionalnih RTV servisa biti detaljno utvrđena posebnim zakonom o javnim servisima“. Predviđeno je da u roku do 18 meseci od usvajanja strategije bude utvrđen i predlog zakona o javnim RTV servisima, kao i usklađeni propisi kojima se regulišu medijska koncentracija i transparentnost vlasništva sa pravilima EU. Što se tiče finansiranja javnih servisa, u strategiji je istaknuto da će „u Republici Srbiji biti obezbeđeni potrebni uslovi za rad i stabilni izvori finansiranja javnih RTV servisa“, kao i da će biti u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći.
Formiranje regionalnih javnih servisa prihvaćeno je, podsetimo, uprkos protivljenju medijskih udruženja, ali i primedbama Evropske komisije. U primedbama EK, naime, navodi se da je „osnivanje još šest regionalnih javnih servisa, na ionako konkurentnom tržištu, ozbiljan razlog za zabrinutost“.
„Iako potpuno razumemo lokalni interes osnivanja ovih servisa, ozbiljno smo zabrinuti da će takva tela biti finansijski neodrživa. S druge strane, mogli bi da se pronađu alternativni načini da se ispune zahtevi za informisanje od javnog interesa za određeni region“, istakli su iz EK.
Medijska strategija predviđa još i da država ne može biti vlasnik javnih glasila, sem u pojedinim slučajevima, i da će se povući iz vlasništva u svim medijima u roku od dve godine od donošenja adekvatnih zakona. Država, naime, može biti osnivač specifičnih glasila koja su u funkciji bližeg informisanja i upoznavanja građana sa radom državnih organa i javnih preduzeća, kao što su internet portal, skupštinski kanal, službeni glasnik i bilteni.
„U cilju blagovremenog i kvalitetnog informisanja stanovništva na Kosovu i Metohiji, Republika Srbija zadržava osnivačka prava nad Javnim preduzećem za novinsko izdavačku delatnost Panorama u okviru kojeg izlazi nedeljno javno glasilo Jedinstvo“, navodi se još u strategiji.
Takođe, nacionalni saveti nacionalnih manjina mogu biti osnivači javnih glasila na jeziku nacionalne manjine za koju su osnovani, iako je EK uputila primedbu i na tu odredbu.
„Činjenica da saveti nacionalnih manjina mogu da finansiraju sopstvene medije novcem iz državnog budžeta podjednako je problematično zbog prirode njihove politike i potencijalnog uticaja na medijski sadržaj. Mogli bi da se pronađu alternativni načini da se podrže programi na jezicima nacionalnih manjina, tamo gde je potrebno, na primer preko konkretnih projekata ili putem osnivanja nezavisnih emitera na jezicima nacionalnih manjina“, navode u EK.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
