Nevesele prognoze svetske privrede

Prošle godine taj rast je bio pet odsto, a čak i ova niža prognoza polazi od pretpostavki da će se puno toga ipak odvijati kako treba.

MMF je za ovu godinu već bio predvideo usporavanje, ali je baraž ekonomskih šokova u 2011. godini, u kombinaciji sa drugim faktorima doveo do ishoda goreg od očekivanog. "Snažna politika je hitno potrebna da bi se popravili izgledi za budućnost i smanjili rizici", kaže glavni ekonomista MMF-a Olivije Blanšar i dodaje da "samo ako vlade budu odlučnije u fiskalnoj politici, popravljanju finansija i spoljnom rebalansu, možemo se nadati jačem i robusnijem oporavku".

U izveštaju se predviđa prilično snažan rast bruto domaćeg proizvoda do 6,4 odsto u zemljama u razvoju i privredama u usponu, ali samo 1,6 odsto u razvijenim ekonomijama.

Ta predviđanja počivaju na nekoliko pretpostavki - da će evropski političari ograničiti krizu evra na takozvane periferne zemlje, da će Amerikanci naći ravnotežu između podrške privredi i srednjoročne fiskalne konsolidacije, kao i da se nestabilnosti na globalnom finansijskom tržištu neće pogoršati. Ako nešto od toga zakaže, globalni rast će biti mnogo niži.

Izveštaj ukazuje na tri rizika po globalnu ekonomiju koji zahtevaju odlučnu akciju. Najpre, u zoni evra, banke moraju da budu ojačane, ali i da smanje rizike, što zahteva dodatni kapital.

Što se tiče SAD, glavni prioriteti uključuju sastavljanje plana za srednjoročnu finansijsku konsolidaciju, kako bi se javni dug postavio na put održivosti. Novi plan smanjenja nezaposlenosti pruža neophodnu kratkoročnu podršku privredi, ali mora da ga prati srednjoročni finansijski plan koji ubira dohodak i računa na rast budžetske potrošnje.

Kao treće, u Japanu bi vlada morala da sprovodi ambicioznije mere da bi smanjila visoki javni dug, uz istovremeno obnovu oblasti pogođenih zemljotresom i cunamijem.

Kriza evrozone pretnja stabilnosti

Nagomilani dugovi evrozone su pretnja globalnoj finansijskoj stabilnosti, upozorio je Međunarodni monetarni fond, čime je intenzivirao pritisak na evropske banke da povećaju rezerve kapitala kako bi preživele krizu.

MMF je značajno snizio prognozu rasta 17-člane evrozone na 1,6 odsto u ovoj godini i 1,1 odsto u 2012, prema ranijoj prognozi iz juna od dva odnosno 1,7 odsto.

Evropske banke su "veoma izložene" dugovima zemalja čiji troškovi zaduživanja rastu, pa bi te institucije trebalo da povećaju svoje rezerve kapitala, posebno s obzirom da je nedavni stres-test bankarskog sektora Evropske unije pokazao manjak kapitala, istakao je MMF.

Fond je upozorio da bi problemi iz nekoliko zemalja mogli brzo da se prošire na ostatak Evrope, a zatim i na SAD, usled toga što američki institucionalni investitori poseduju evropske obveznice, i na kraju na čitav svet.

Nakon što je prethodno odbijala apele MMF-a, Evropska komisija je priznala da će bankarskom sektoru biti potrebno više kapitala i najavila da će produžiti primenu mera koje dopuštaju državama da finansijski pomognu domaće banke.