Bela kuća očima Džeki Kenedi

To se navodi u knjizi intervjua sa bivšom prvom damom Amerike Žaklinom Džeki Kenedi. Knjiga „Žaklina Kenedi: Istorijski razgovori o životu sa Džonom F. Kenedijem” u prodaji je od 14. septembra.

Reč je o knjizi intervjua koje je Džeki Kenedi dala istoričaru Arturu Šlezingeru Mlađem ubrzo pošto je njen suprug ubijen u novembru 1963. godine. Knjiga je sastavljena od osmočasovnog intervjua, koji je Džeki Kenedi dala pomoćniku u Beloj kući, pod jednim uslovom - da se sadržaj ne objavi mnogo godina posle njene smrti.

Teme su varirale od čitalačkih navika njenog supruga do invazije u Zalivu svinja na Kubi, do zbijanja šala na račun pretnji da će biti ubijen.

Neomiljeni Lindon Džonson

Džon Ficdžerald Kenedi (JFK) je 1960. godine izabrao Lindona Džonsona za svog partnera, da bi na „izbornom tiketu” imao Južnjaka. Džeki Kenedi je rekla da su njen muž i njegov brat Robert Kenedi razgovarali o mogućnostima da spreče Džonsona da dobije nominaciju demokrata 1968. godine.

Prema njenim rečima, Džon Kenedi je navodno rekao: „O Bože, da li možeš da zamisliš šta bi se dogodilo ovoj zemlji ako Lindon postane predsednik?” - Džonson je postao predsednik posle ubistva Kenedija.

Džeki Kenedi je rekla i da je njen suprug bio skeptičan povodom pobede u Vijetnamu iako je pojačao vojno prisustvo SAD u toj zemlji.

Amerikanci su se upustili u otvorenu borbu tek sa stupanjem Lindona Džonsona na dužnost predsednika.

Kriza na Kubi i druge pretnje

Džeki se prisećala i bliskih trenutaka sa svojim suprugom tokom Kubanske raketne krize 1962. godine, kada su Sovjetski Savez i SAD bili na korak od nuklearnog rata. Dok su ostali svoje supruge terali sa sastanaka, ona se tome opirala:

„Ukoliko se nešto dogodi, bićemo ovde s tobom. Čak i ako ne bude mesta u bunkeru u Beloj kući. Samo hoću da budem s tobom, da umrem s tobom, čak i deca tako hoće - nego da živimo bez tebe”, govorila je svom suprugu.

Ona se prisećala kako se JFK šalio na račun pretnji ubistvom, i to tokom razgovora sa istoričerem s Prinstona Dejvidom Donaldom o zaostavštini Abrahama Linkolna. Pitao je akademika da li bi rad tadašnjeg predsednika Linkolna bio dobro ocenjen da nije bio ubijen. Istoričar mu je tada odgovorio da bi se Linkolnov ugled istopio tokom posleratne obnove zemlje.

„Sećam se da je Džek (nadimak Džona Kenedija) posle Kubanske krize rekao da se sve odigralo fantastično: ‘Pa, ako je neko hteo da me ubije, sada bi bilo pravo vreme.’ ”

„Prepredeni” Martin Luter King

Kenedijevi u Dalasu, Teksas (Foto: Arhiv - 22.11.1963.)

Džeki Kenedi je skeptično govorila i o borcu za građanska prava Martinu Luteru Kingu, koga je nazvala „lažnjakom” i „prepredenim”, pošto je čula FBI-ove snimke Kinga i jedne žene u njegovoj hotelskoj sobi. Ona je rekla i da ju je suprug pozivao da ne osuđuje previše tog borca za ljudska prava.

Tada se sećala onoga što joj je na sahrani JFK-a rekao njen dever Robert Kenedi, Džonov brat i tadašnji državni tužilac SAD, koji je istovremeno ismevao i misu koju je predvodio kardinal Ričard Kušing:

„Ismevao je kardinala Kušinga, a [Robert] je rekao da je bio pijan na misi. Ne mogu više da pogledam sliku Martina Lutera Kinga, a da ne pomislim koliko je taj čovek loš.”

U očima Džeki Kenedi, predsednik Francuske Šarl de Gol bio je „egomanijak” i „odvratan čovek”, dok je buduću premijerku Indije Indiru Gandi opisala kao „ogorčenu, napornu, groznu ženu”.

Porodične veze

Kenedijevi s gostima u Beloj kuæi 1962. godine (Foto: Arhiv)

Džeki Kenedi takođe opisuje kako joj je izgledao život kao snahe u porodici Kenedi:

„Uvek sam bila teret. Svi su mislili da sam snob iz Njuporta, koja ima visoku punđu (bufon) i odeću iz Francuske, i mrzi politiku.”

Situacija se izmenila kada su se uselili u Belu kuću, opisuje tadašnja prva dama: „Kada smo stigli u Belu kuću, sve ono što sam inače radila postalo je predivno”, primetila je Džeki. „Bio je ponosan na mene, jer sam ga učinila srećnim. I on mene. Da, to su nam bile najsrećnije godine.”

U to vreme, Kenedijeve vanbračne veze nisu bile opšte poznate.

U knjizi, Džeki Kenedi govori i o svojoj majci i svekrvi, ogovara suprugu Ričarda Niksona - Pet, za koju kaže da je bila poslušna „kao dobro istreniran ker”, pominje izbornu pobedu Kenedija nad Niksonom 1960. godine, i to kako prezire guvernera Teksasa Džona Konalija, koji je bio sa njom u kolima kada je Kenedi ustreljen.