"Doći će do zajednice između formalnog nagona i materijalnog nagona " to jest, nastaće nagon za igranjem " jer samo je u jedinstvu stvarnosti i forme, slčajnog i nužnog, pasivnog stanja i slobode, predstava o čovečanstvu potpuna." I upravo se u tom smislu izložba odnosi na taj nagon za igranjem (u originalu Spieltrieb), izraz koji je Šiler uveo u svojim Pismima o estetskom obrazovanju šoveka, označavajući jedan formativan proces koji se odupire vremenu i istrajava od prvog do poslednjeg dana čovekovog života. Kako je Ransijer primetio u svom delu Estetika kao politika, Šilerov revolucionarni doprinos predstavljala je zamisao o političkoj promeni prouzrokovanoj vraćanjem na nešto što je on nazvao raspodelom čulnog šta ćemo i kako opažati pomoću svojih čula određeno je onime što prihvatamo kao sebi pripisanu ulogu u društvu. Sudeći po njegovim Pismima, ta promena bila bi moguća kad bismo prestali da posmatramo umetnost kao odvojenu od života, i igranje kao odvojeno od rada (oblik života).

Igranje ne zahteva nikakvu veštinu niti znanje, već pre stvara okolnosti u kojima čovek može samostalno da gradi ili poboljšava fizičke, društvene i političke veštine, i da stiče znanje. Jednom kada se odrede pravila, ono što je puko igranje pretvara se u igru. U igrama, motivi postaju nejasni, te pobediti neretko zasenjuje igrati se. To stvara takmičarski poriv da se bude (postane) najbolji. Izložba se delimišno odnosi na istorijske kontekste igranja i igre, oslanjajući se na politički potencijal "delovanja" i transakcioni karakter koji povezuje društvo. Izliv predstava o igranju i igrama u različitim poljima, od književnosti do arhitekture, podudarila se sa suštinskim političkim i društvenim promenama u ovom delu Evrope osamdesetih i devedesetih. Ali kritički i društveni potencijal nagona za igranjem bio je ključan još šezdesetih i sedamdesetih. Njegovu subverzivnu oštrinu i potencijal otkrili su razni pokreti, u koje spadaju Fluksus i Situacionisti, za kojima su kasnije u Poljskoj, naročito u Vroclavu, usledile Narandžasta alternativa i grupa LUKSUS, kao i uticajni konceptualni umetnici u nekadašnjoj Jugoslaviji.

U projektima i radovima pozvanih umetnika prikazana je formativna, ekonomska i politička dimenzija igranja i igara.