Za(o)stala privatizacija medija
BEOGRAD - Rok za privatizaciju elektronskih medija istekao je poslednjeg dana 2008. godine, koju je obeležio potpuni zastoj tog procesa zbog neusklađenosti zakona i nedostatka političke volje da država izađe iz vlasništa nad medijima.
Na privatizaciju čeka još oko 60 lokalnih radio i televizijskih stanica od čega 30 emituje program na jezicima nacionalnih manjina.
Kolizija
Trebalo je da privatizacija počne krajem 2007. godine, ali je taj rok pomeren za mart 2008. godine. U martu su, međutim, prestale da rade skupština i vlada, bez čijeg učešća je to bilo nemoguće uraditi zbog neophodnosti da se reši kolizija sistemskih medijskih zakona sa zakonima o lokalnoj samoupravi i glavnom gradu.
Ta dva zakona su, pošto su usvojeni u decembru 2007. godine, ponovo omogućili državi da bude vlasnik medija što zabranjuju medijski zakoni.
Šta se htelo, šta se nije desilo
Iako je više puta iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva kulture najavljeno da će odredbe spornih zakona biti izbrisane, to se nije dogodilo.
Prema najavama, privatizacija bi mogla da se nastavi po novom modelu 30-40-30. To znači da bi opštine imale pravo na 30 odsto vlasništva, 40 odsto bi išlo na privatizaciju, a 30 odsto ostalo u rukama zaposlenih.
Lokalni elektronski mediji su, na do sada održanim aukcijama, prodavani u rasponu cena od 19 hiljada do 191 milion dinara, a kupci često nemaju veze sa medijskom delatnošću.
Do sada je prodato 18 RTV stanica.
