Zadovoljstvo zbog turističke sezone

Mimo svih očekivanja, turistički radnici kažu da nemaju razloga da se požale na sezonu.

Stručnjaci procenjuju da će srpski turisti do kraja 2011. u inostranstvu potrošiti blizu 800 miliona evra.

Da zarad štednje nisu spremni da se odreknu sunca i odmora pokazali su i državni funkcioneri. Retko koji ministar pred kraj sezone godišnjih odmora ne može da se pohvali preplanulim tenom i dobrim raspoloženjem. Bledu kožu, umor i podočnjake ne žele ni ostali, a destinaciju biraju prema onome čime raspolažu.

U turističkim agencijama kažu da je ovog leta najviše aranžmana uplaćeno za zemlju u dubokoj ekonomskoj krizi, za Grčku. Sledi uvek popularna Turska i veliko iznenađenje: Egipat, za koji se verovalo da će zbog političke nestabilnosti ove godine loše proći. Glavni faktor za izbor destinacije nisu kulturno-istorijske znamenitosti ili privlačne plaže, već cena aranžmana, koja je za većinu destinacija znatno snižena. "Možemo reći da je cena čak, nažalost, presudna i zaista naš turista u velikom broju čeka najnižu cenu i najpovoljniji momenat za putovanje. Cena bitno uzrokuje i kvalitet usluge. Dakle, treba biti vrlo obazriv kada se uplaćuju i koriste aranžmani po neobično niskim ili nižim cenama, jer može se očekivati da zahvaljujući niskoj ceni i kvalitet bude nešto lošiji", kaže Vladimir Vlaho iz asocijacije JUTA.

U Hrvatskoj i Crnoj Gori kažu da su zadovoljni posetom srpskih turista kojih je iz godine u godinu sve više. Gužva je i na beogradskom moru, Adi ciganliji, a domaći turista je ove sezone pokazao da je spreman da odmor provede van kuće, ali u svojoj zemlji.

"Vrnjačka banja ima najveći porast u odnosu na prethodih 20 godina, u Zlatiboru 17 odsto više domaćih turista. Umesto na more, sve više ih je otišlo na jezera: Belocrkvansko, Srebrno, Perućac, Vlasinu. Oni koji nisu otišli na more, otišli su na jezera", kaže Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije.

Rastu turističke potrošnje građana Srbije u velikoj meri doprinela je mogućnost putovanja bez viza i mogućnost otplate godišnjeg odmora u više rata ili na kredit.