Državne fotelje plaćamo 850 mil. €

Tako, na primer, Srbija pored Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj ima agenciju za regionalni razvoj. Ima i ministra bez portfelja, koji se bavi razvojem nedovoljno razvijenih područja i Kancelariju za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja.

Može se pronaći da postoji kao registrovana i Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, iako postoji Ministarstvo za ljudska i manjinska prava u okviru kojeg posluje Uprava za ljudska prava. Slučaj Radojice Pešića, direktora Javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije i otkrića o nenamenskom trošenju budžetskih para, otvorio je pitanje koliko ima još sličnih državnih institucija za koje se ne zna ni čemu služe ni koliko novca troše.

Država je osnivanjem javnih agencija, uprava, zavoda, fondova, javnih preduzeća i raznih budžetskih institucija napravila rašomon u kome se nekontrolisano i u nepoznatim pravcima odliva ogroman novac poreskih obveznika, a radi se o milijardama dinara.

Kako kažu stručnjaci, najveći problem je to što niko u državi, u stvari, ne zna ni koliko je Vlada formirala svih tih „agencija za sve i svašta", a da je uvidom u budžet jasno da njihovi troškovi na subvencije iznose koliko i zarade svih radnika u Srbiji.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da uprkos tome što se u medijima pojavljuju cifre o stotinama javnih agencija i preduzeća, niko, u stvari, ne zna njihov tačan broj. On navodi da je to samo procena entuzijasta, pošto se tek mali deo javnih institucija sa svojim rashodima pojavljuje u državnom budžetu, dok se mnogo agencija finansira iz nižih nivoa vlasti.

"Ako izračunamo da je ukupna vrednost subvencija na svim nivoima vlasti prošle godine iznosila 78 milijardi dinara, a ove godine će verovatno premašiti 85 milijardi dinara, a ujedno utvrdimo prosečnu platu i broj radnika, videćemo da je fond neto zarada u prerađivačkoj industriji oko 108 milijardi dinara. Država, dakle, daje skoro istu sumu na preraspodelu koliko radnici zarade", kaže Zdravković.

On kaže da mora da se postavi pitanje efikasnosti subvencija i pravednosti njihove upotrebe. "Sve je pitanje kontrole, ali kakva kontrola može da bude ako niko u državi nema registar svih institucija koje dobijaju novac iz budžeta", kaže Zdravković.

Analitičar Branko Radun kaže da i pored toga što agencija ima previše ne treba svaku a priori stavljati na stub srama.

"Ima ih previše, neke rade, neke ne rade, a neke služe za udomljavanje kadrova. To je mehanizam da se uveća administracija, a da to ne bude preko ministarstava. Prečesto se dešava da se njihove nadležnosti poklapaju, one su između ministarstva i nevladinog sektora i plivaju u tom međuprostoru. Trebalo bi da se formira neko nadzorno telo u Skupštini, koje bi pročešljalo njihovo poslovanje", ocenjuje Radun.