Matične ćelije sprečavaju amputacije

Masno tkivo je sve drugo do nepotrebni teret. Ono sadrži oko 500 puta više matičnih ćelija nego koštana srž. Te takozvane mezenhimalne matične ćelije su veoma aktivne. One mogu da se dele i od njih nastaju drugi tipovi ćelija: ćelije krvnih sudova, na primer, ili ćelije kože koje su veoma važne za lečenje rana, kaže profesor Lukas Prantl sa univerzitetske klinike u Regensburgu:

„Ove ćelije imaju potencijal da su još nezrele i da se iz nezrelog stadijuma razvijaju u zreli stadijum. One obrazuju sudove i određene strukture. To naravno važi i za površinski sloj rane epidermis. Ove ćelije dovode do smanjenja rana i brzog zarastanja“, kaže Prantl.

Šef centra za plastičnu hirurgiju objašnjava da se pacijentima, sa masnih mesta, isisa oko 50 mililitara masnoće. Istoga dana, od toga se dobije oko dva miliona matičnih ćelija i u rastvoru se kap po kap stavljaju na otvorenu ranu pacijenta. „Dok smo eksperimentisali, mi smo već lečili pacijente. Reč je o pacijentima kojima neke druge mere nisu pomagale. Upravo smo kod njih videli da možemo da zatvorimo rane u roku od tri meseca i odista smo optimisti da ćemo moći uspešno da nastavimo rad.“

Matične ćelije stvaraju nove krvne sudove

Slični eksperimenti sa matičnim ćelijama radi zaceljivanja rana vrše se i u bolnici Franciskus u Berlinu. Doktor Bertold Aman iz centra za krvne sudove specijalizovao se za pacijente kod kojih su zakrčenja u krvnim sudovima u nozi dovela do velikih smetnji. „Kada više ne pristiže krv, onda ne pristiže ni kiseonik – što dovodi do toga da je završecima nerava hitno potreban kiseonik. Pacijent to doživljava kao bol. Često se dešava da se pojave crna mesta, mumificirano i nekrotično tkivo. Ako se prošire na stopalo ili list, onda se čak pojavljuju velike otvorene rane, koje ne pokazuju nikakvu tendenciju zarastanja.“

Samo u Nemačkoj se godišnje izvrši 30.000 amputacija nogu, zato što arterije više ne propuštaju krv. Amanov princip glasi: matične ćelije bi trebalo da stvore nove sudove u nozi i da ponovo pokrenu cirkulaciju krvi. I to stvarno funkcioniše, a da li će biti i manje amputacija videćemo tek kroz pola godine, kaže doktor Aman.

Autori: Mihael Engel / Mirjana Kine Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević