Sukob između predsednika Crvene zvezde Vladana Lukića i prvog čoveka Fudbalskog saveza Srbije Tomislava Karadžića nije prvi, a verovatno ni poslednji u srpskom sportu, ali je intenzitetom, čini se, nadvladao sve ostale na našoj javnoj sceni. Primitivni rečnik, međusobne optužbe i „olajavanje“ na sva zvona svakako ne priliče „komunikaciji“ između poslovnih ljudi.
Crveno-beli su javno tražili raspisivanje vanrednih izbora u Fudbalskom savezu Srbije sa ciljem da se glasa o poverenju Karadžiću, ali su u toj borbi ostali usamljeni. Iako rezultati fudbalske selekcije Srbije nisu na zavidnom nivou, a stanje u klupskom fudbalu nije nimalo „ružičasto“, prvi čovek Kuće fudbala dobio je podršku gotovo svih fudbalskih radnika iz zemlje. To je samo dokaz da se ovaj iskusni sportski radnik na vreme okružio istomišljenicima koji su mu sačuvali leđa. Ne zna se da li je veća sramota za naš fudbal što je prekinuta finalna utakmica nacionalnog Kupa ili što prvi čovek Saveza nije sam podneo ostavku zbog nemilih scena sa terena Marakane. Ako se setimo njegovog sukoba sa bivšim selektorom Radomirom Antićem za vreme trajanja Svetskog prvenstva u Južnoj Africi, videćemo da je Karadžić jači od svih nedaća. Sportska javnost je očekivala, a čini se nekako i potajno se nadala, da će iz te „bitke“ kao pobednik izaći popularni Mister, ali je Karadžić uspeo da sve dobro što je učinio ovaj stručnjak devalvira (pre)skromnim izdanjem „orlova“ na Mundijalu.
Izbor Vladimira Petrovića za Antićevog naslednika dodatno potvrđuje tezu da ukoliko imate podršku starešina, rezultati nisu bitni. Popularni Pižon se muči u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo sledeće godine u Ukrajini i Poljskoj, naša selekcija je sve dalja od tog puta, ali se o njegovoj smeni ne govori. Naravno, ne treba da „lete glave“ zbog svakog poraza, ali valjda aršini moraju biti isti za sve. Ne tako davno Petrović je vodio Zvezdu ka tituli prvaka, ali ga je gubitak bodova protiv Metalca koštao radnog mesta. Kasnije su crveno-beli prokockali prednost koju im je ostavio u amanet, ali to je samo jedna od grešaka rukovodstva na čijem je čelu Vladan Lukić.
Kada je pre nešto više od dve godine došao na mesto predsednika kluba Lukić nije imao podršku najvatrenijih navijača, koji su ostali uzdržani prilikom glasanja. Pametnom politikom i dobrim marketingom, uspeo je da ih pridobije. Doduše, ti odnosi nisu na nivou kakav je bio sa ranijim upravama, ali je dvosmerna komunikacija uspostavljena. Ipak, ako se pažnja koncentriše na tabelu i trofeje, činjenica je da se situacija u muzeju na Marakani nije puno popravila, a da se rezultati u mnogome razlikuju od onih koje je lično najavio tokom prvog obraćanja sa pozicije prvog čoveka. Nedostatak pobeda i pehara „pravda“ se lošom sudijskom organizacijom, naklonjenošću predsednika FSS „večitom rivalu“, konstantnim pritiskom na klub. Međutim, očito je i stanje na vrhu Zvezdine piramide identično onome sa Terazija. Istomišljenici i puki sledbenici Lukićevih ideja nalaze se u njegovoj blizini, a kao čovek iz senke deluje Goran Vesić, koji je bio „kost u grlu“ predsedniku Saveza u verbalnoj raspravi preko medija. Dok je tako, vladajuća garnitura se neće mnogo menjati. Pitanje je samo da li će i kada strpljenje izdati one najbrojnije – navijače.
Đurića (ne) čuvaju titule
Predsednik Partizana Dragan Đurić ima iza sebe rezultate, jer su crno-beli poslednjih sezona dominantna ekipa u srpskom fudbalu. Ipak, ne treba smetnuti sa uma da je tokom svoje „vladavine“ bio bolji od fudbalske legende kluba Sava Miloševića, kojeg je na izborima bukvalno ponizio, najviše zahvaljujući odličnim odnosima sa brojnim političarima i biznismenima. Nikako ne treba nipodaštavati uspehe Partizana na travnatom terenu, ali je njegova sreća i što „večiti rival“ prolazi kroz najgoru krizu u istoriji postojanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
