Po pare preko bare

KAD posla nema u zemlji, traži se u inostranstvu. Pored visokoobrazovanih, u pečalbu odlazi i sve veći broj mladih iz Srbije koje preko agencija za posredovanje obavljaju razne sezonske poslove, od Evrope do Amerike i Kanade.

Spasioci, prodavci, konobari, bebisiteri - najčešći su poslovi koje dobijaju u Severnoj Americi. Rade od tri meseca do godinu dana, a nadnica se razlikuje od regiona, i kreće se između sedam i 13 dolara po satu.

Ovi radni aranžmani zaključuju se preko domaćih agencija za zapošljavanje. Njih preko 50 ima važeću dozvolu za rad. Dobijaju licence, a zatim, redovno, od Sektora za zapošljavanje pri Ministarstvu ekonomije, spisak otvorenih radnih mesta u pojedinim zemljama. I onda posreduju u zapošljavanju. Prema podacima ovih agencija, interesovanje za odlazak u inostranstvo ovog leta bar je duplo veće nego prošle godine!

U zavisnosti od toga da li se putuje u Evropu ili Ameriku, ukupni troškovi mogu da idu do 900 dolara, koliko kandidat uplati agenciji.

- Za te pare dobija obezbeđen posao, smeštaj i osiguranje, dok mesečno u inostranstvu zarađuje oko 1.200 dolara. Naravno, u zavisnosti od toga ko je koliko sposoban, može da se zaradi i više. U svakom slučaju, ostane dovoljno da se nešto uštedi - kaže za „Novosti“ Aleksandar Vojinović, iz agencije „Vizantiana“. - Potrebno je u pojedinim slučajevima i da kandidat plati vizu ili avionsku kartu.

Naš sagovornik ističe da domaće agencije sarađuju i sa zvaničnim agencijama američke vlade, koje nude pojedina radna mesta.

- Sarađujemo sa sedam takvih američkih agencija. Muškarci najčešće rade u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, a devojke čuvaju decu. Dobro poznavanje jezika donosi i bolji posao. Uglavnom se radi 40 sati nedeljno, sa nadnicom od osam do 12 dolara po satu - objašnjava Vojinović.

Najnovija atraktivna destinacija je Aljaska. Iako je predviđeno da zainteresovani ostanu u inostranstvu makar četiri meseca, na severu SAD se organizuju ture od dva i po do tri meseca, pa tako mladi za kraće vreme mogu da dobiju više novca. Na Aljasci naši građani uglavnom rade u fabrikama za primarnu obradu ribe i imaju mogućnost da rade prekovremeno, što se plaća i 50 odsto više nego regularni sati. Najveća zarada na ovakvom programu na Aljasci je do sada bila 11.000 dolara.

Veliki broj agencija ne definiše striktno starosne uslove za odlazak na rad u Americi, ali u većini slučajeva je gornja granica 30 godina.

Pre nego što se krene na put, u agenciji se organizuje razgovor na engleskom, kako bi se utvrdio stepen znanja i tako pronašao adekvatan posao.

U novinama se često mogu naći oglasi u kojima se nudi „siguran posao u inostranstvu, dobro plaćen“. Na prvi pogled, čini se da je za dobru zaradu potreban samo pasoš i dobra volja. Ipak, iza ovakvih oglasa uglavnom ne stoje agencije sa važećom dozvolom za rad, već prevaranti koji su ojadili veliki broj građana. Iz policije zato upozoravaju da se prilikom javljanja za posao u inostranstvu bude veoma oprezan, jer je više od 90 odsto oglasa klasična prevara. Zainteresovani nikako ne treba da daju novac unapred, savetuju stručnjaci, već da traže da se posao prvo realizuje, a usluga plati od prve zarade.

Na internet sajtu Ministarstva ekonomije može da se vidi koje sve domaće agencije imaju licencu za posredovanje.

Naši ljudi na rad u inostranstvo ne odlaze samo legalnim putem. I pored toga što šengenski sporazum Srbije sa Evropskom unijom, izričito zabranjuje bilo kakav rad za vreme boravka u zemljama EU, javna je tajna da veliki broj naših ljudi koristi turistički put za rad na crno. Boravak kod rođaka na Zapadu mnogima je zapravo izgovor da tri meseca (koliko u zemljama EU mogu legalno da borave) obavljaju razne sezonske poslove. Zatim se na tri meseca vraćaju u Srbiju, da bi se ponovo zaputili na privremeni rad u inostranstvo.

Naravno, ima i onih koji na crno ostanu godinama u nekoj od zemalja EU i tamo rade sve dok ih ne otkriju i deportuju u Srbiju.

Prema svedočenjima onih koji su se već oprobali u radu na crno u zemljama Zapadne Evrope, većina poslodavaca bili su uglavnom „naši ljudi“.

Bez znanja jezika kod stranih poslodavaca ne treba ni tražiti nikakvu šansu, jer u svakoj državi ima nezaposlenih napretek. Na crno se najčešće radi na poslovima u građevinarstvu, kao i onima koje domaća radna snaga, pa ni legalni radnici iz trećih zemalja, nerado prihvataju.

POTREBNA DOKUMENTACIJA ZA RAD U AMERICI

* J-1 VIZA za Ameriku, legalni dokument za ulazak u zemlju. Učesnici programa odlaze na razgovor u Konzulat SAD. Taksa iznosi 131 dolar

* DS-2019 FORMULAR, zvanični sertifikat koji kandidatu omogućava da bude deo programa za kulturnu razmenu. Sadrži podatke o sponzoru, dužini programa i svrsi čitavog procesa

* I-94 FORMULAR, sadrži podatak o datumu ulaska i izlaska iz SAD. Svaki putnik koji nije državljanin Amerike dobija ga u avionu

* SOŠL SEKJURITI NAMBER je socijalni broj koji svako mora da ima da bi legalno radio u SAD. Ovaj broj se dobija po dolasku u Ameriku

* SERVIS je sistem koji služi za evidenciju i praćenje učesnika kulturnih razmena za vreme boravka u zemlji

* ZDRAVSTVENO OSIGURANJE je obavezno i uključeno u cenu programa

USLOVI ZA AMERIKU

* od 18 do 30 godina starosti

* redovan student

* znanje jezika

* kandidat ne sme da bude osuđivan

* potvrda lekara o zdravstvenom stanju

* osnovne veštine za taženi posao

(uslovi se razlikuju zavisno od agencija)

ZARADA

Spremačica u hotelu - 7 dolara na sat

Konobar - 8 dolara na sat

Čuvar na plaži - do 9 dolara na sat

Pomoćnik u kuhinji - do 7 dolara na sat

Selidbe - 13 dolara na sat

Čuvanje dece - do 200 dolara na sat