Kultura

Amin Maluf: Kultura spaja svetove

B. ĐORĐEVIĆ

01. 07. 2011. u 20:54

Pisac Amin Maluf, novi član Francuske akademije: U odnosima Zapada i arapskog sveta možda dolazi do prekretnice

ZA pisca koji je odlučio da svoj život posveti književnosti, Francuska akademija je zaista posebno mesto. Na izvestan način, ona je jedinstvena. Njen jedini zadatak je da pripremi Rečnik francuskog jezika i većina sastanaka njenih članova posvećena je raspravi o tome kako definisati pojedine reči. Međutim, svrha postojanja jedne takve institucije kao što je Francuska akademija, koja je osnovana 1635, jeste uzdizanje kulture - kaže u ekskluzivnom razgovoru za „Novosti“, francusko-libanski pisac Amin Maluf, novi član Francuske akademije.

Ovaj šezdesetdvogodišnji pisac, borac za toleranciju u svetu, rođen je u Bejrutu, u hrišćanskoj porodici. Govori arapski i francuski jezik, piše na ovom drugom, a svoje delo posvetio je približavanju civilizacija.

“GONKUR“ ZA STENU KAO novinar bejrutskog dnevnog lista „An-Nahar“, Maluf je bio prisiljen da 1976. godine ode u egzil u Francusku, jer je u njegovoj zemlji izbio građanski rat. Teme egzila i identiteta zauzimaju veliko mesto u njegovim esejima. Piše i istorijske romane. Dobitnik je „Gonkurove nagrade“ 1993. godine za roman „Taniosova stena“, koji je za srpsko tržište objavila „Laguna“, kao i njegove romane: „Samarkand“, „Leon Afrikanac“, „Levantski đerdan“, „Baldasarovo putešestvije“, „Krstaški ratovi u očima Arapa“, „Poremećenost sveta“, „Vrtovi svetlosti“.

Maluf je stupio u red „besmrtnika“, kako nazivaju članove Francuske akademije, 23. juna, a izabran je u prvom krugu glasanja. Akademija tradicionalno broji četrdeset članova koji imaju doživotni mandat i zauzimaju četrdeset numerisanih sedišta. Maluf je zamenio akademika Kloda Levija Strosa, znamenitog antropologa i etnologa, koji je preminuo 2009, i zauzeo njegovo sedište broj 29.

Proteklih desetak dana, Malufa opsedaju novinari iz svih vodećih svetskih medijskih kuća. Pisac je, ipak, našao vremena da se odazove pozivu srpskog izdavača „Lagune“ i „Večernjih novosti“ i kratko progovori i za čitaoce u Srbiji o temama koje ga okupiraju.

* Šta je ključni problem u dodiru civilizacija Zapada i Istoka?

- Događaji koji su se odigrali u ovoj, 2011. godini, pokazuju da u odnosima između Zapada i arapskog sveta koje godinama obeležavaju sukobljeni stavovi možda dolazi do istorijske prekretnice. U mnogim zemljama organizovane su brojne ulične demonstracije, a da pritom nismo bili svedoci uobičajenog izražavanja neprijateljstva prema Zapadu, što je u prošlosti bila uobičajena pojava na takvim demonstracijama. To, međutim, ne znači da će, nekim čudom, nestati svi problemi koji su vekovima kvarili odnose između ova dva sveta. Ali to znači da postoji mogućnost da se otvori novo poglavlje u tim odnosima.

* Može li književnost da zbliži hrišćanski i islamski svet?

- Uveren sam da kultura u svemu tome igra značajnu ulogu. Kultura jeste deo problema i treba da bude deo rešenja.

* Koliko je pitanje identiteta bitno u današnjoj Evropi?

- Nažalost, u Evropi ne jenjavaju predrasude prema doseljenicima (imigrantima). U mnogim zemljama one su još izraženije. Postoje mnoga objašnjenja, jedno od njih je i činjenica da EU prolazi kroz duboku krizu. Ljudi tragaju za krivcima, a doseljenici i, generalno, stranci su idealni krivci...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije