Ratari ne žure sa prodajom pšenice
Sombor -- Za nedelju dana pašće prvi otkosi pšenice, a još se ne zna cena po kojoj će poljoprivrednici prodavati ovogodišnji rod. Neizvesna cena uoči žetve je već postala praksa jer se već nekoliko godina unazad cena formirala tek na polovini žetve. Ratari se uzdaju i dobro vreme narednih dana, koje je uslov da se ostvare prognoze o dobrom prinosu, ali i da cene pšenice ne padnu ispod 20 dinara po kilogramu.
Komentara 0
Pšenicu u žetvi prodavaće samo proizvođači kojima hitno treba novac, a ostali ratari će poučeni iskustvom od prošle godine pokušati da sačekaju cenu koja im odgovara. Ponude da „na zeleno“ pšenicu prodaju za 15 ili 16 dinara proizvođači nisu prihvatili.
- Ne bih da pričam o ciframa, ali mislim da se neće ponoviti prošla godina i da cena pšenice neće biti biti niska. Rod je ove godine dobrog kvaliteta, pšenice nema na lageru, ukinuta je zabrana izvoza pšenice, tako da će cena pšenice kod nas biti na evropskom i svetskom nivou. To znači da se neće dešavati kao ranije da naša pšenica bude za 30 odsto jeftinija od one na svetskom tržištu. Razlike mogu biti nekoliko procenata gore dole - kaže direktor Zemljoradniče zadruge „Ravangrad“ Aleksandar Bošnjak.
Pavle Matarić iz kooperacije ZZ „Zadrugarke“ smatra da cena pšenice ne bi trebala da bude ispod 20 dinara. - To je neka minimalna cena sa kojom bi proizvođači bili zadovoljni, i to pod uslovom da prinos bude pet tona po hektaru. Mislim da je prinos od pet tona u Somboru ostvarljiv ove godine, samo da narednih dana ne bude temperatura iznad 35 stepeni - tvrdi Matarić.
Većina malih proizvođača koji obrađuju do desetak hektara zemlje zadužila je pšenicu za repromaterijal u naturalnoj razmeni. Pariteti su ove godine bili nepovoljni, pa će nekima i dva trećine roda otići za te obaveze. Njihova računica pokazuje da će im zarada po hektaru biti oko 200 evra, na to treba dodati i 14.000 dinara subvencija koje će ratari, iako sa zakašnjenjem, ipak dobiti. Oni koji mogu da čekaju, lagerovaće pšenicu u silose.
- Sve je više poljoprivrednika koji sami finansiraju proizvodnju pšenice, lageruju rod i čekaju bolju cenu - kaže Bošnjak. Pred početak žetve izašla je uredba o subvencionisanju troškova skladištenja pšenice, kukuruza i malina u javna skladišta. Ova mera države omogućava proizvođačima da koriste sistem javnih skladišta uz subvenciju troškova skladištenja. Nadoknada Ministarstva poljoprivrede za skladištenje pšenice ovogodišnjeg roda je 120 dinara po toni za prvu klasu, za drugu 100, a za treću 80 dinara. Međutim, od ove mere somborski poljoprivrednici neće imati nikakve koristi. U Somboru i okolini nema javnih skladišta, a najbliže je u Bačkom Petrovcu udaljenom oko 60 kilometara. U javna skladišta moći će da bude smešteno tek 70.000 tona pšenice, što je manje od četiri odsto ukupne proizvodnje u Srbiji. Somborskim ratarima ne preostaje drugo nego da rod, ukoliko ga odmah ne prodaju, lageruju u somborskim silosima i za tu uslugu plate.