Bog sveti zna koliko u Srbiji ima takozvanih stvarnih ili samoproklamovanih i nabeđenih političkih i vojnobezbednosnih analitičara i dežurnih davača izjava. Što se pokazalo i ovom prilikom kada su nakon objavljivanja informacije da Mladić više nije na slobodi i jedni i drugi na svim televizijama i u svim ostalim medijima, ne samo komentarisali ovu vest već iznosili i brojne ničim argumentovane analize i teorije o ovom događaju i pored toga što nije bilo gotovo nikakvih pouzdanih i validnih činjenica i informacija a kamoli dokaza, šta se i kako zbilja desilo.
Ne znajući da Mladić nije uhapšen, već da se predao na osnovu davno postignutog dogovora sa liderima i vođama antihaškog lobija Vojislavom Koštunicom, Brankom Krgom i Acom Tomićem, a koji je prihvatio i poštovao i aktuelni predsednik Srbije Boris Tadić. Da ga ne traže i ne diraju dok ne ostari i ne zanemoća ili dok Srbiji ne bude stani pani po pitanju priključenja EU. A pošto je njegovo zdravstveno stanje poodavno loše a Srbija je u poslednjih par nedelja dobila nekoliko nedvosmislenih i direktnih poruka da bez Mladića u Hagu definitivno neće dobiti status kandidata za prijem u EU, što bi značilo ne samo kraj ove vlade i vladajuće koalicije, već i kraj vladavine i političke karijere Borisa Tadića, on je generalu poslao aber da je došao dan D. Pa se general u zakazano vreme, otpustivši obezbeđenje, izljubivši se i oprostivši sa svim jatacima i uredno razduživši sva SMB materijalno-tehnička sredstva i sredstva veze, sam sa kesicom lekova uredno obrijan po PS-u obreo na unapred pažljivo i inteligentno odabranom i dogovorenom mestu. U kući svog rođaka koja do sada nije pretresana, a i on i ona, rođak i kuća, zadovoljava i druge važne kriterijume.
Uklapaju se u unapred smišljene propagandne poruke, da ne postoji nikakav antihaški lobi ni bilo kakva institucionalna podrška Mladiću, pogotovo ne od vojske obzirom da ga je ‘’čuvao’’ jedan jedini rođak još stariji od njega. Za koga i neće biti bog zna kakva šteta ako kojim čudom kao Mladićev jatak ikada završi u zatvoru, žrtvujući se u ime svih ostalih. Kao i onu najvažniju – da su svetski lideri u borbi protiv međunarodnog terorizma, ratnih zločina i organizovanog kriminala Srbija i SAD, na čelu sa Tadićem i Obamom.
Ali, iako ova verzija priče o Mladiću nije zasnovana ni na jednom dokazu i potpuno je izmišljena, siguran sam da je ogromna većina vas dok ste je čitali bila ubeđena u njenu istinitost i autentičnost. Što najbolje govori o poverenju građana u aktuelni režim i njegove institucije! I informacije koje im se od njih serviraju.
A nesporne i neizbrisive činjenice koje na našu večnu sramotu ostaju za istoriju i dugo sećanje su da je Mladić Srbin, državljanin Srbije, srpski general, za sada samo optužen da je odgovoran za najmonstruozniji ratni zločin u Evropi nakon II svetskog rata, da se nakon izvršenja ovog zločina krio ili bolje reći bezbrižno živeo u Srbiji (za ne verovati je da Mladić sedam godina nakon podizanja optužnice protiv njega, ne samo nije bio uhapšen već je do 2002. god. primao platu, mada uopšte nije dolazio na posao i mada bi običan građanin nakon tri dana nepojavljivanja na poslu po sili zakona dobio otkaz a o primanju plate za nerad mogao samo da sanja, a potom i penziju, dok to nije stopirano na zahtev tribunala), često uz znanje, saglasnost i pomoć njenih institucija, među kojima su i najmanje dva predsednika države od kojih je jedan potom bio i premijer, crkva i vojska, koje po mnogim istraživanjima i anketama javnog mnjenja, stvarnim ili lažnim i danas nakon svega uživaju veliko poverenje građana!? Da nemali broj građana misli da je on srpski heroj a ne ratni zločinac. I da mi i dan danas živimo u toj i takvoj državi!
No, bez obzira da li je Mladić uhapšen ili se sam predao na osnovu prethodnog dogovora sa vlašću, ili kao ‘’častan’’ oficir izvršio poslednje naređenje antihaškog lobija o prekomandi u Hag, u Srbiji se osim činjenice da on više nije na slobodi nije promenilo gotovo ništa.
Njen predsednik nije ni lepši ni pametniji a ni omiljeniji nego juče, uprkos vidnim naporima njegovog marketinškog tima, baš kao ni njegova vlada. Institucije sistema uključujući i bezbednosne strukture su i danas podjednako devastirane, dezorijentisane i pod političkom kontrolom kao i juče a Srbija nije bolja, uređenija, slobodnija ni demokratskija a pogotovo ne manje korumpirana i siromašna država nego što je bila. Uprkos tome činjenica da Mladić više nije na slobodi je neosporno dobra vest za Srbiju i njene građane, za ceo region, Haški tribunal, ali iznad svega za porodice i potomke njegovih žrtava. A s obzirom na viđeno i za njega samog!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
