Maslinovo ulje prirodan lek
BEOGRAD - Najnovija naučna istraživanja pokazala su da maslinovo ulje sadrži isto jedinjenje kao i lek "Brufen", odnosno "Ibuprofen", što znači da bi dnevna doza maslinovog ulja mogla da pomogne kod reumatičnih i srčanih oboljenja.
Prema rečima dr Garija Bičama sa Univerziteta u Filadelfiji ta ideja se javila prilikom razmatranja osećaja koji se javlja kada se popije "Ibuprofen", ništa se ne dešava dok je lek u ustima, ali čim se proguta, on "sprži" grlo.
Ispostavilo se da maslinovo ulje radi istu stvar tj. "sprži" grlo i to na istom mestu kao i "Brufen" i zato su lekari posumnjali da postoji ista farmakološka supstanca u ulju i leku.
Sumnja dr Bičama potvrdila se i tokom naučnih istraživanja, tako da je otkriven identični sastojak u "Brufenu" i u maslinovom ulju.
Pravilan odabir i način korišćenja
Međutim, veoma je važno i o kom maslinovom ulju je reč jer, prema Bičamovom mišljenju, najbolje je ono ulje koje se dobija prvim ceđenjem.
Većina ljudi međutim, i to uglavnom na Mediteranu, koristi maslinovo ulje za salate i povrće, dakle koristi ga sirovo, što znači da se ostvaruje pun efekat.
| Korišćenje maslinovog ulja datira još oko 5.000 godina pre nove ere u oblasti Egipta i Mediterana, a 60-tih godina ovoga veka je utvrđneo da Grci koji konzumiraju velike količine soli i masnoća ali i dosta voća i povrća žive duže od Japanaca koji u ishrani koriste mnogo soli ali jedu hranu koja ima manje masnoća i namirnica biljnog porekla. Stručnjaci su utvrdili da Grci žive duže jer ređe oboljevaju od moždanog i srčanog udara, raka creva, oboljenja kardiovaskularnog sistema, a naučnici su takođe primetili da ljudi koji žive na selu širom Mediterana retko oboljevaju od srčanih oboljenja bez obzira što unose veće količine monosaturisanih masnoća poreklom od maslinovog ulja koji čini glavni sastavni deo njihove ishrane. |
Monosaturisane masne kiseline
Korisno dejstvo maslinovog ulja na zdravlje potiče od visokog sadržaja monosaturisanih masnih kiselina i visoke koncentracije antioksidativnih supstanci.
Studije su pokazale da maslinovo ulje štiti od oboljenja srca tako što kontroliše nivo LDL (lošeg) holesterola i podiže nivo HDL (dobrog) holesterola, zahvaljujući monosaturisanim masnim kiselinama.
Ljudi koji uzimaju 25 mililitra, što je dve kafene kašičice maslinovog ulja dnevno, tokom jedne nedelje pokazuju značajno smanjenje LDL holesterola i povećanu koncentraciju antioksidanasa, specijalno fenola u krvi.
Neprerađeno maslinovo ulje sadrži i viši nivo antioksidanasa, pre svega vitamina E i fenola u odnosu na prerađena maslinova ulja.
Blagotvorna dejstva ulja
Maslinovo ulje se lako vari i ima zaštitnu ulogu na digestivni trakt, pomaže kod gastritisa i čira i podstiče sekreciju žuči i pankreasa, što utiče na smanjenje mogućnosti za formiranje kamena u žučnoj kesi.
Monosaturisane masnoće imaju istu kalorijsku vrednost kao i druge masnoće - oko 37 kilo džula po gramu, ali se kalorije koje potiču od maslinovog ulja drugačije rasporeduju.
Poređene su dve grupe ljudi koje su pokušavale da izgube višak kilograma, pri čemu je jedna grupa pratila Mediteranski način ishrane i gubila ravnomerno višak kilograma, dok je druga grupa ljudi sledila dijetu sa smanjenim unosom masnoća i povećanim unosom ugljenih hidrata što je rezultiralo gubljenjem sala samo sa donjih delova tela.
Maslinovo ulje ima i druga blagotvorna dejstva na zdravlje kao što je smanjeni rizik od oboljevanja od raka dojke i debelog creva, smanjeni rizik od dijabetesa i odloženu pojavu komplikacija kod dijabetičara koji su insulinski zavisnici.
