"Subvencije poljoprivredi ne kasne"

"Ne mislim da se kasni jer je bio potreban ozbiljan pristup kako podržati poljoprivredu, imajući u vidu da cene poljoprivrednih proizvoda rastu više od ostalih, a samim tim i cene hrane", kazao je premijer.

Srbija spada u red zemalja koja ima viškove poljoprivrednih proizvoda ali bez obzira na to mora da vodi računa o potrebama domaćeg stanovništva i subvencijama spreči nekontrolisani rast cena, izjavio je Cvetković.

Niz mera podrške poljoprivrednicima, uključujući subvencije u visini od po 14.000 dinara po hektaru, i to za poljoprivrednike koji imaju do najviše 10 hektara obradive površine, rečeno je u Vladi Srbije.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Danilo Tomić ocenio je da su preložene mere za subvencionisanje poljoprivrednih proizvođača koji imaju do 10 hektara veoma značajne, jer 90 odsto gazdinstava u Srbiji ima najviše toliko obradive površine.

Prema njegovim rečima, nije u pitanju socijalna mera, već je treba shvatiti kao razvojnu, s obzirom na to da će se na tim gazdinstvima organizovati proizvodnja u staklenicim i plastenicima, plantaže voća, cveća, podizati vinogradi i slično.

Tomić je istakao kao pozitivnu svaku meru koja doprinosi poboljšanju i unapređenju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, podsetivši da je, od ukupno 738.000 gazdinstava, samo je deset odsto krupnih sa više od 10 hektara.

U kategoriji malih ima 650.000 gazdinstava, a to su sitni robni proizvođači, koji nisu beznačajni i reč je o velikoj ciljnoj grupi, kazao je on, dodajući da je ranije značajan deo sredstava odlazio krupnim gazdinstvima, a sitna su zanemarena i ona su u vrlo teškoj ekonomskoj situaciji.

Gazdinstva imaju iza sebe konkurenciju, a to su multinacionalne i nacionalne kompanije. I jedne i druge su mnogo produktivnije, sa većim kapitalom i jačom ekonomskom snagom, naveo je Tomić.

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović je rekao da je veoma značajno da se podrže mali robni proizvodjači i da se oni podstaknu na udruživanje u zadruge, klastere i druge sisteme, kao bi ostvarili efikasniju proizvodnju.

Cvijanović je ocenio da su posebno značajne mere za podsticanje stočarske proizvodnje, u vidu subvencije od pet dinara po litru i 25 dinara po jednom grlu, jer to može u znatnoj meri da poveća naš izvoz.

Prema njegovoj oceni, možda bi mnogo značajnije bilo da se podrži odredjena vrsta poljoprivredne proizvodnje, ali očigledno za to nije bilo vremena, pa se resorno ministarstvo odlučilo za jedinstvenu podršku od 14.000 dinara po hektaru, za svaku proizvodnju.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Zorica Vasiljević navela je da analize koje su radjene poslednjih dana oko efekata mera subvencioniranja u prethodnim godinama, pokazuju da je najveći broj korisnika subvencija za repromaterijale upravo poticao iz ovog dela gazdinstava koja su od pet do 10 hektara.

Tako da su ta srednja komercijalna porodična gazdinstva ona na kojima, u suštini, naša agrarna politika insistira, kazala je Vasiljevićeva.
Ona je ocenila da će ta mera verovatno doprineti da ta gazdinstva ojačaju u ekonomskom smislu i da dobiju bolje potencijale za veću proizvodnju.