Dragiša Slijepčević: Mnogo predmeta a nisu naši

USTAVNI sud na poslednjoj sednici nije stavio katanac na ”Nacionalni stroj”, jer je odlučeno da se nastavi rasprava da bi se prikupilo još podataka o ovom složenom predmetu.

U razgovoru za ”Novosti”, predsednik tog suda Dragiša Slijepčević najavljuje da bi do početka godišnjih odmora moglo da bude poznato i šta će biti sa desničarskom organizacijom ”Obraz”.

- U toku je prikupljanje dokaza i isprava kojima se potkrepljuju navodi iz zahteva za zabranu ove organizacije. Sudija izvestilac je prilično odmakao u svojim aktivnostima. Pribavio je sve dokaze koji su mu neophodni za odlučivanje, tako da se očekuje da se to pitanje, kao jedno od bitnijih u Ustavnom sudu, uskoro nađe na sednici.

* Kao sudija izvestilac u predlogu zabrane navijačkih grupa, smatrali ste da je sudnadležan da odlučuje o tom pitanju, ali ste promenili mišljenje. Kako je došlo do toga?

- Nije reč o promeni mišljenja. I sada isto mislim o nadležnosti Ustavnog suda za one organizacije koje faktički postoje, ali nisu upisane u registar. Drugo je pitanje kako je odlučeno po zahtevu republičkog tužioca za zabranu rada navijačkih grupa. Sud je utvrdio da uopšte ne postoji organizacija, jer nema elemenata organizovanja koji daju karakter udruženju kao pravnom subjektu koje, nezavisno od toga da li je upisano u registar može da postoji u pravnom prometu. Zato je US zaključio da su to neformalne grupe, pojedinačni izgredi i odlučio da ne postoje procesne pretpostavke za raspravu o zahtevu.

* Državno tužilaštvo je smatralo da je odluka mogla da bude drugačija?

- Ustavni sud ne može da odlučuje da li postoji ili ne postoji krivična odgovornost pojedinaca. To je nadležnost drugih organa. Ne može USS sam da pokreće ni postupak za zabranu udruženja. Može samo ono što je postavljeno u zahtevu Republičkog tužilaštva: da utvrdi činjenice koje su bitne za presuđenje, pre svega, da li postoji udruženje u formalnom smislu, kao organizacija sa statutom i sa svojim pravilima. Ako nema udruženja s takvim organizacionim karakteristikama, onda nije ni moguće da se US bavi zabranom takvih organizacija.

* Kada bi na sednici suda mogla da se nađe ocena ustavnosti Statuta Vojvodine, koji je svojveremeno izazvao buru u javnosti?

- Svakako u dogledno vreme. Međutim, odluka o tom pitanju je uslovljena prethodnom odlukom ovog suda o ustavnosti Zakona o prenošenju nadležnosti AP Vojvodini koji definiše šta se Statutom može urediti. Zato je pitanje njegove ocene ustavnosti od značaja za konačan ishod i odluke o ustavnosti samog Statuta. Zakon o prenošenju nadležnosti je u planu rada US za ovaj kvartal što znači da bi do kraja našeg planskog perioda, koji podrazumeva juli kao poslednji mesec u kome se odlučuje, trebalo da bude u pripremi referat koji bi uveo Ustavni sud u postupak odlučivanja.

* U kojoj fazi je prebacivanje žalbi i ustavnih žalbi neizabranih sudija Visokom savetu sudstva?

- Uradili smo sve što je bilo do nas da se ti predmeti ustupe VSS, jer su se za to stekli zakonski razlozi, a i odlukom US ocenjena je ustavnost Zakona o Visokom savetu sudstva. Sve predmete smo dostavili VSS.

* Kada ćete odlučiti da li funkcioneri koji sede u više fotelja krše Ustav?

- Taj predmet je u radu. Predlog odluke koji je dao sudija izvestilac nije dobio potrebnu većinu, pa je po našem poslovniku, zamenjen i sada smo u fazi pripreme nove odluke. Sudija izvestilac priprema materijal za novu pripremnu sedincu, koja će se održati u najskorije vreme. U zavisnosti od rezultata te sednice, opredeliće se i tok samog postupka. U svakom slučaju, to je naš prioritet.

* Sadašnji zakon o Ustavnom sudu vas zatrpava predmetima, jer ne dozvoljava da odlučujete u većima. Ima li ikakvih naznaka da će se to uskoro promeniti?

- Premijer Mirko Cvetković i ministarka pravde Snežana Malović, sa kojima sam razgovarao, složili su se da su neophodne izmene zakona. One su uslov za efikasnija presuđenja, a istovremeno, i što je još važnije, US bi mogao dodatno da se posveti onim predmetima zbog kojih i postoji. To je normativna kontrola, kao i ustavne žalbe koje opredeljuju odluku suda u smislu utvrđenja da je kroz rad državnih organa i sudova došlo do povrede ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajamčenih Ustavom.

* Šta bi to konkretno značilo za građane?

- Veća bi donosila odluke u svim slučajevima gde se presuđenje donosi rešenjem ili zaključkom, dok bi samo presuđenje koje se završava odlukom US, i dalje bilo u nadležnosti plenarne sednice. Tako bi na dnevnom redu tročlanih ili petočlanih veća, za isti vremenski period kao sada, moglo da se nađe trostruko ili petostruko više predmeta.

* U mnogim predmetima vaša odluka je bila da su suđenja trajala predugo.

S obzirom na to da je pred US sada 10.000 predmeta, postoji li opasnost da i vi prekoračite razuman rok?

- Taj problem je evidentan i rešiće se kada se izmeni zakon. Tada bi US mogao da se oslobodi predmeta koji nisu iz njegove nadležnosti, a koji su ga izuzetno opteretili. Nedavno smo formirali odbor za prethodnu kontrolu ustavnih žalbi, koji je nadležan za ustavne žalbe po kojima sud ne bi mogao da postupa iz procesnih razloga.

* Hoćete li uskoro preći na elektronsko vođenje sednica?

- Završavamo sistem za automatsku obradu podataka i očekujemo da ga do godišnjih odmora pustimo u probni rad. To bi značajno pospešilo efikasnost u postupanju suda, skratilo bi mnoga nepotrebna ”šetanja” predmeta od obrađivača do drugih službi, i u svakom trenutku bi moglo da se zna u kojoj je fazi predmet.

NEMAMO DOVOLjNO PROSTORA U SUDU

* OSTAJE li sud u Beogradu ili se seli u Sremske Karlovce kako je ranije najavljivano?

- Na to pitanje sada ne mogu da odgovorim. Za mene je, kao predsednika suda, mnogo važnije da li US ima uslove da obavlja svoju funkciju u postojećoj zgradi. Odgovor je odričan, jer nam sadašnji smeštajni prostor ne omogućava ni minimum preduslova za obavljanje posla. Naime, nedostaje nam još 28 stručnih saradnika koji bi radili na predmetima. To ne možemo da realizujemo zato što nemamo smeštajnog prostora za njih. Sada u jednoj kancelariji sedi po troje, četvoro saradnika. To je ispod svakog kriterijuma za US kao instituciju od najvećeg državnog značaja.