Tri decenije bez Boba Marleya

Ljubitelji rege muzike ovih dana se podsećaju poruka i muzike Boba Marleya, verovatno prve svetske muzičke zvezde poreklom iz neke zemlje trećeg sveta koji je svojom muzikom jasno pozvao na borbu protiv nepravde, braneći siromašne i ugnjetavane.

Rođen 6. februara 1945. godine od belog oca i crne majke, Marley je popularizovao rege muziku van granica Jamajke i jedini je rege muzičar koji je stekao status svetske superzvezde. Album-kompilacija "Legend" objavljen tri godine posle njegove smrti je najprodavaniji rege album na svetu i prodat je u 25 miliona primeraka.

Marley, koji nikada nije upoznao oca - britanskog mornaričkog oficira, odrastao je sa majkom u sirotinjskom delu Kingstona na Jamajci, gde je otkrio muziku crne Amerike zahvaljujući američkim radio stanicama.

Nasleđe ropstva i svest o afričkoj domovini uvek se osećala u njegovoj muzici, čak i kad je osvojio slušaoce zapada. Prvi singl snimio je 1962. kada je imao 16 godine, a već iduće godine, zajedno sa prijateljima Bunnyem Livingstonom i Peterom Toshom forimra grupu The Wailers.

Sa suprugom Ritom i The Wailers odlazi u SAD gde, iako katolik, postaje opsednut rastafarijanskom verom u koju i prelazi ubrzo po povratku na Jamajku 1966. godine i počinje da nosi svoje prepoznatljive "dredove".

U decembru 1976. godine, dva dana pre koncerta koji je organizovao premijer Jamajke Michael Manley u pokušaju da smiri tenzije u zemlji, Marley, njegova supruga i menadžer su ranjeni u napadu na njihovu kuću.

Veruje se da je pucnjava bila politički motivisana, jer su mnogi videli koncert kao Manleyevo prikupljanje političkih poena.

Spomenik Bobu Marleyu u mestu Bantski Sokolac

Marley je lakše ranjen i nastupio je dva dana kasnije. Kada su ga pitali zašto Marley je odgovorio: "Ljudi koji pokušavaju da učine ovaj svet gorim ne uzimaju slobodan dan. Kako onda mogu ja?"

Posle tog koncerta, Bob Marley napušta Jamajku i provodi dve godine u "samoegzilu" u Engleskoj. Po povratku na Jamajku, na koncertu Wailersa 1978. godine Marley je na scenu pozvao Manleya i lidera opozicije Edvarda Seagu koji su se rukovali u pokušaju da zaustave nasilne obračune svojih pristalica.

Svojom muzikom nastojao je da prenese poruku ljubavi i mira i u junu 1979. godiune odlikovan je medaljom Ujedinjenih Nacija za mir.

Poslednji koncert održao je u Pitsburgu 1980. godine uprkos saznanju da se rak na nožnom palcu, posledica zanemarene povrede prilikom igranja fudbala sa novinarskom ekipom na turneji po Francuskoj, proširio na pluća i mozak.

Marley je umro u bolnici u Majamiju 1981. godine. Iako je bio u braku samo sa Ritom, iza sebe je ostavio 12 dece rođene iz vanbračnih veza.

Njegovo telo prebačeno je na Jamajku i smešteno u poseban mauzolej u rodnom mestu. Njegovoj sahrani, koja je bila kombinacija običaja etiopskog pravoslavlja i rastafarijanstva, prisustvovali su najviši zvaničnici Jamajke i na hiljade njegovih obožavalaca.

Marley je ostao upamćen kao veliki borac za prava siromašnih i obesrpavljenih i jedan od najboljih muzičara svoje generacije. U Srbiji je čak dobio i spomenik i to u mestu Banatski Sokolac.