Srbija i Bosna i Hercegovina dogovorili su potpisivanje sporazuma o saradnji tužilaštava dve zemlje.
Ovu informaciju potvrdili su i Bruno Vekarić iz Tužilaštva za ratne zločine Srbije i Boris Grubešić iz Tužilaštva BiH, a zadovoljstvo povodom ovog dogovora nije krio ni glavni haški tužilac Serž Bramerc. Ostaje, međutim, nejasno šta bi mogao biti sadržaj tog dokumanta i kada bi tačno trebalo da bude potpisan.
Predstavnici tužilaštava nisu želeli da otkrivaju detalje najavljenog sporazuma o saradnji BiH i Srbije u ovoj oblasti, ali kako se očekuje, sporazum bi trebalo da bude sličan onome koji je Srbija ranije potpisala sa Hrvatskom i Crnom Gorom, a koji se odnosi se na ustupanje dokaza, kao i na mogućnost rešenja problema dupliranja procesa.
Postignutim dogovorom o unapređenju saradnje tužilaštva BiH i Srbije zadovoljan je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, koji je o tome razgovarao sa tužiocem Vladimirom Vukčevićem.
„Razgovarali smo i o regionalnoj saradnji i Sporazumu koji Srbija i BiH pripremaju sa ciljem da se u budućnosti spreče paralelne istrage. Razgovarali smo o potrebi da se prevaziđu ti problemi koji i dalje postoje u regionalnoj saradnji i za dve nedelje, na Brionima ćemo imati sastanak sa svim tužiocima iz regiona. Tada ćemo se posvetiti tim problemima, tako da paralelnih istraga više ne bude, kao i da između službi u regionu postoji jasna komunikacija“, najavio je Vukčević.
Značaj potpisivanja ovog sporazuma ističu i u dva tužilaštva.
Bruno Vekarić, zamenik srbijanskog tužioca za ratne zločine, veruje da će sporazum značajno unaprediti dalju regionalnu saradnju.
Bruno Vekarić
“Upravo je stigla saglasnost ministartsva pravde Republike Srbije, a pre dva dana je ministarstvo pravde BiH dalo saglasnost i sada su sklopljeni svi uslovi da se potpiše taj sporazum sa BiH koji će biti veoma značajan za regionalnu saradnju”, ocenjuje Vekarić.
Boris Grubešić, portparol tužilaštva BiH, kaže da je pre nekih mesec dana održan sastanak radnih grupa Srbije i BiH u Sarajevu, na kojem je su dogovarani detalji sporazuma, ali da se napori u vezi sa potpisivanjem ovog dokumenta čine već nekoliko godina.
“Sporazum se odnosi na određene detalje u radu na predmetima, on donosi i određena rešenja za probleme u vezi sa dupliranim procesima koji se vode u tužiteljstvima BiH i Srbije. Korektno je sačekati da sporazum zaživi i postane pravno valjan i nakon toga će se moći reći više detalja o svemu tome”, kaže Grubešić.
Stvoriće se uslovi za rešavanje sporova
On ističe da bi ovim sporazumom bili stvoreni uslovi za rešenje mnogih slučajeva, a posebno slučaja Jovana Divjaka.
“Siguran sam da će ovim sporazumom biti stvoreni uvjeti za rješavanje sporova i problema koji su bili do sada”, naglasio je Grubešić.
I beogradski advokat Dragoljub Todorović, iz Fonda za humanitarno pravo, veruje da će ovim sporazumom biti otklonjene mnoge dileme oko načina rešavanja aktuelnih i drugih sporova.
“ Ne znam tačno šta sadrži taj sporazum, ali bilo šta da su se sporazumeli je vrlo značajno, kako ne bi dolazilo do dupliranja tih sudskih postupaka kao što je bilo sa “Dobrovoljačkom ulicom” i “Tuzlanskom kolonom” – slučajevi Ganić, Divjak, Jurišić… U tom sporazumu je verovatno precizirano kako će se rešavati ti procesi za ratne zločine koje vode i bosansko-hercegovačko i srpsko pravosuđe. Ako je to rešeno, to je odlično i to je veliki napredak. To će ubrzati postupke i doprineti da se izvedu pred sud ratni zločinci, a to će dalje doprineti stabilizaciji odnosa između Srbije i BiH, i suočavanju s prošlošću”, smatra Todorović.
Sarajevo: Protest građana u znak podrške generalu Jovanu Divjaku, 05. mart 2011.
Nedavni slučajevi hapšenja nekadašnjeg člana bosansko-hercegovačkog Predsedništva Ejupa Ganića u Londonu i generala Jovana Divjaka u Austriji, i zahtevi za njihovim izručenjem, kao i sudski proces Iliji Jurišiću za slučaj “Tuzlanska kolona”, snažno su poljuljali odnose dve zemlje i pokazali neophodnost jednog ovakvog sporazuma.
Ipak, branilac Ilije Jurišića, advokat Đorđe Dozet, skeptičan je, jer kako kaže, sličan sporazum postoji sa Hrvatskom, pa on funkcioniše onako kako se očekivalo.
“Što se tiče refleksije tog sporazuma na predmet Ilije Jurišića, ja ne verujem da će imati bilo kakav uticaj na stanje predmeta ovde, jer ne verujem da će takav sporazum uključivati predmete koji su živi, odnosno gde je započet glavni pretres. Mi imamo, već, jednu prvostepenu presudu, imamo rešenje kojim se ukida ta presuda, dakle, nije faza postupka u kojoj bi jedna država prepustila drugoj gonjenje za takav predmet”, rekao je Dozet.
Dozet smatra da bi sporazum mogao da se odnosi, eventualno, na neke druge optužnice koje se nalaze pred Većem za ratne zločine u Beogradu, a za koje se u sarajevskom Tužilaštvu smatra da nema osnova za krivično gonjenje tih istih lica.
“Kako će se to konkretno reflektovati na “Tuzlansku kolonu”, to ćemo tek videti. Ali ne verujem i borićemo se svim sredstvima da bilo kakav sporazum ima uticaj na predmet Ilije Jurišića. On želi da u Srbiji bude pravosnažno završen njegov predmet, jer je tu i započet”, kazao je Dozet.
Ovu informaciju potvrdili su i Bruno Vekarić iz Tužilaštva za ratne zločine Srbije i Boris Grubešić iz Tužilaštva BiH, a zadovoljstvo povodom ovog dogovora nije krio ni glavni haški tužilac Serž Bramerc. Ostaje, međutim, nejasno šta bi mogao biti sadržaj tog dokumanta i kada bi tačno trebalo da bude potpisan.
Predstavnici tužilaštava nisu želeli da otkrivaju detalje najavljenog sporazuma o saradnji BiH i Srbije u ovoj oblasti, ali kako se očekuje, sporazum bi trebalo da bude sličan onome koji je Srbija ranije potpisala sa Hrvatskom i Crnom Gorom, a koji se odnosi se na ustupanje dokaza, kao i na mogućnost rešenja problema dupliranja procesa.
Postignutim dogovorom o unapređenju saradnje tužilaštva BiH i Srbije zadovoljan je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, koji je o tome razgovarao sa tužiocem Vladimirom Vukčevićem.
„Razgovarali smo i o regionalnoj saradnji i Sporazumu koji Srbija i BiH pripremaju sa ciljem da se u budućnosti spreče paralelne istrage. Razgovarali smo o potrebi da se prevaziđu ti problemi koji i dalje postoje u regionalnoj saradnji i za dve nedelje, na Brionima ćemo imati sastanak sa svim tužiocima iz regiona. Tada ćemo se posvetiti tim problemima, tako da paralelnih istraga više ne bude, kao i da između službi u regionu postoji jasna komunikacija“, najavio je Vukčević.
Značaj potpisivanja ovog sporazuma ističu i u dva tužilaštva.
Bruno Vekarić, zamenik srbijanskog tužioca za ratne zločine, veruje da će sporazum značajno unaprediti dalju regionalnu saradnju.
“Upravo je stigla saglasnost ministartsva pravde Republike Srbije, a pre dva dana je ministarstvo pravde BiH dalo saglasnost i sada su sklopljeni svi uslovi da se potpiše taj sporazum sa BiH koji će biti veoma značajan za regionalnu saradnju”, ocenjuje Vekarić.
Boris Grubešić, portparol tužilaštva BiH, kaže da je pre nekih mesec dana održan sastanak radnih grupa Srbije i BiH u Sarajevu, na kojem je su dogovarani detalji sporazuma, ali da se napori u vezi sa potpisivanjem ovog dokumenta čine već nekoliko godina.
“Sporazum se odnosi na određene detalje u radu na predmetima, on donosi i određena rešenja za probleme u vezi sa dupliranim procesima koji se vode u tužiteljstvima BiH i Srbije. Korektno je sačekati da sporazum zaživi i postane pravno valjan i nakon toga će se moći reći više detalja o svemu tome”, kaže Grubešić.
Stvoriće se uslovi za rešavanje sporova
On ističe da bi ovim sporazumom bili stvoreni uslovi za rešenje mnogih slučajeva, a posebno slučaja Jovana Divjaka.
“Siguran sam da će ovim sporazumom biti stvoreni uvjeti za rješavanje sporova i problema koji su bili do sada”, naglasio je Grubešić.
I beogradski advokat Dragoljub Todorović, iz Fonda za humanitarno pravo, veruje da će ovim sporazumom biti otklonjene mnoge dileme oko načina rešavanja aktuelnih i drugih sporova.
“ Ne znam tačno šta sadrži taj sporazum, ali bilo šta da su se sporazumeli je vrlo značajno, kako ne bi dolazilo do dupliranja tih sudskih postupaka kao što je bilo sa “Dobrovoljačkom ulicom” i “Tuzlanskom kolonom” – slučajevi Ganić, Divjak, Jurišić… U tom sporazumu je verovatno precizirano kako će se rešavati ti procesi za ratne zločine koje vode i bosansko-hercegovačko i srpsko pravosuđe. Ako je to rešeno, to je odlično i to je veliki napredak. To će ubrzati postupke i doprineti da se izvedu pred sud ratni zločinci, a to će dalje doprineti stabilizaciji odnosa između Srbije i BiH, i suočavanju s prošlošću”, smatra Todorović.
Nedavni slučajevi hapšenja nekadašnjeg člana bosansko-hercegovačkog Predsedništva Ejupa Ganića u Londonu i generala Jovana Divjaka u Austriji, i zahtevi za njihovim izručenjem, kao i sudski proces Iliji Jurišiću za slučaj “Tuzlanska kolona”, snažno su poljuljali odnose dve zemlje i pokazali neophodnost jednog ovakvog sporazuma.
Ipak, branilac Ilije Jurišića, advokat Đorđe Dozet, skeptičan je, jer kako kaže, sličan sporazum postoji sa Hrvatskom, pa on funkcioniše onako kako se očekivalo.
“Što se tiče refleksije tog sporazuma na predmet Ilije Jurišića, ja ne verujem da će imati bilo kakav uticaj na stanje predmeta ovde, jer ne verujem da će takav sporazum uključivati predmete koji su živi, odnosno gde je započet glavni pretres. Mi imamo, već, jednu prvostepenu presudu, imamo rešenje kojim se ukida ta presuda, dakle, nije faza postupka u kojoj bi jedna država prepustila drugoj gonjenje za takav predmet”, rekao je Dozet.
Dozet smatra da bi sporazum mogao da se odnosi, eventualno, na neke druge optužnice koje se nalaze pred Većem za ratne zločine u Beogradu, a za koje se u sarajevskom Tužilaštvu smatra da nema osnova za krivično gonjenje tih istih lica.
“Kako će se to konkretno reflektovati na “Tuzlansku kolonu”, to ćemo tek videti. Ali ne verujem i borićemo se svim sredstvima da bilo kakav sporazum ima uticaj na predmet Ilije Jurišića. On želi da u Srbiji bude pravosnažno završen njegov predmet, jer je tu i započet”, kazao je Dozet.
