Cene evru ne veruju

DINAR je iz dana u dan sve jači i obara rekorde. Potrošači u svom novčaniku, međutim, od toga još ne vide veliku korist. Cene namirnica i ostalih artikala u radnjama, mimo proste logike, i dalje rastu, a zarade ne dozvoljavaju veću potrošnju. Naprotiv, iako su za koji procenat veće nego lane, kada se uračuna inflacija, plate vrede sve manje.

I dok građani iščekuju momenat kada će cene početi da padaju, ekonomisti poručuju da će se to teško desiti. U najboljem slučaju, mogle bi da posustanu cene uvozne robe, ali ne tako brzo.

- Cene ne idu naniže i uvek je tako. To je ekonomsko pravilo - kaže ekonomista Goran Nikolić. - Može da se desi jedino da pojeftine uvozni finalni proizvodi. Ali ni to nije sigurno. To će se desiti samo ako uvoznici procene da će dinar ostati jak tokom čitave godine.

HRANA VUČE

DINAR je na sadašnjem nivou poslednji put bio pre ravno godinu dana. Za tih 12 meseci ni plate nisu daleko dogurale. Prosečna martovska zarada u 2010. iznosila je 33.508, a istog meseca ove godine - 35.777 dinara. Između ove dve konstante, mada ne treba zaboraviti da je dinar imao značajnih padova, drastično više cene pojele su standard građana. Od marta prošle do marta ove godine inflacija je dostigla 14,1 odsto. Stručnjaci kažu, najveći deo povukla je hrana.

Vojislav Stanković, iz Privredne komore Srbije, objašnjava da je hrana tokom druge polovine prošle godine drastično poskupela svuda u svetu. Neki od razloga se mogu primeniti i na naš slučaj, mada skupoća u Srbiji ima i sopstvene korene.

- Prema podacima Svetske banke, hrana je poskupela 36 odsto. Samo pšenica je poskupela 77, a kukuruz 67 odsto, a razlozi za to su i na globalnom nivou - nedovoljne investicije i liberalizacija tržišta - objašnjava Stanković. - Sredinom 80-ih agrarni budžeti u svetu su iznosili u proseku 19 odsto nacionalnih budžeta. Do 2007. godine nivo je pao na svega oko tri odsto. Tržište kapitala ne pruža značajnu kreditnu podršku razvoju poljoprivrede. S druge strane, tražnja hrane se povećava zbog rasta standarda u zemljama u razvoju. Neophodno je da sve zemlje povećaju agrarne budžete na nivo od 10 odsto nacionalnih budžeta. Zemlje u razvoju, gde smo i mi, treba da dva i po puta povećaju poljoprivrednu proizvodnju.

SIVA EKONOMIJA

ONO što ne važi za ceo svet, ali važi za Srbiju, jesu prazni stočni fondovi, istrošene zalihe i poljoprivrednici koji su ostali bez obrtnih sredstava.

- Posebni problem u Srbiji je siva ekonomija, koja učestvuje sa oko 40 odsto u čitavom lancu - napominje Stanković. - Tu su i visoke trgovačke marže i porezi. Jači dinar destimuliše izvoz i manje će ići u inostranstvo. I imputi će biti jeftiniji, pošto će i uvozna roba biti jeftinija. S druge strane, jak dinar stimuliše uvoz, tako da će se pojaviti jeftiniji uvozni artikli. Proizvođače uništavaju nenormalno dugi rokovi plaćanja. Nedopustivo je da novac čekaju i osam meseci. To se mora zakonski rešiti. Ovde su gubitnici primarni proizvođači i krajnji potrošači. Srbija je agrarna zemlja i ne sme sebi dozvoliti luksuz da ostane bez hrane i da ima ovakve cene.

Vrtoglavi rast cena životnih namirnica, ali i drugih sirovina, uvek je delom uslovljen igrom velikih i malih igrača na tržištu. Dok oni imaju interesa da ih kupuju, potrošači ne mogu da se nadaju pojeftinjenju.

KROMPIR

- ZBOG špekulativnih transakcija i nastaju krize, ali se one ne mogu izbeći - objašnjava ekonomista Dragovan Milićević. - Radi se o proceni velikih svetskih igrača da će cene određene sirovine rasti. Onda kupuju velike količine, čime dižu cene, a posle se jave kao prodavci iste stvari. To je, praktično, neprekidan lanac, koji funkcioniše dok ima onih koji kupuju.

I potrošači u Srbiji ovu igru često osete na svojoj koži. Jedan od očiglednih primera je krompir. Ova namirnica je za godinu dana u Srbiji poskupela i više od 100 odsto, bez prirodnih razloga.

- Prozvedeno je 880.000 tona krompira, a od toga je izvezeno od 30.000 do 40.000 tona - priča Vojislav Stanković. - Naše potrebe su 300.000 tona. Ostalo je mnogo krompira, pa je u tim uslovima poskupljenje potpuno neopravdano. Mora da se vidi šta se desilo. To je suštinski problem. Poremećeni su odnosi u domaćoj proizvodnji. Treba, međutim, izbeći svako administriranje u poljoprivredi. Od toga nema koristi.

SLABA POTROŠNJA

I dok u svetu raste potrošnja hrane, srpska domaćinstva ne jedu i ne piju koliko ljudi u Evropi, pa i u dobrom delu sveta.

- Tročlano domaćinstvo mesečno potroši 3,6 kilograma junećeg mesa, a prosek u svetu je 14 kilograma. U Evropi potroše oko 18 kilograma mesečno - objašnjava Stanković. - Mleka popijemo 56 litara, u svetu mesečno potroše 90 do 100 litara. Mora se podići nivo potrošnje.

MANJA PROIZVODNJA

MANA srpske poljoprivrede je loša struktura, ali i produktivnost manja od one koju postižu evropski poljoprivrednici.

- Stočarstvo čini manje od 30 odsto poljoprivrede - ističe Vojislav Stanković. - Nismo konkurentni. Ne koristimo ni 35 odsto potencijala biljnih sorti hibrida. Mi imamo rod pšenice od 3,4 tone po hektaru, a svetski prosek je od osam do devet tona. Šećerna repa na hektaru rodi od 60.000 do 70.000 tona, a nekad je bilo i više od 100.000 tona. Krava kod nas godišnje da 3.000 litara mleka, a u razvijenim zemljama tri do četiri puta više.