Република Српска обнавља своја права

Најновије вести из Босне и Херцеговине (БиХ) су узнемиравајуће. Држава, склепана у Дејтону (1995.г.) по налогу Вашингтона пуца по шавовима. Хрвати захтевају аутономију, Република Српска обнавља своја права, која јој је стално одузимао Високи представник, прети изласком из БиХ. А европске структуре тврде да је Босна и Херцеговина животно неспособна творевина и зато је треба претворити у јединствену унитарну државу, с којом ће се лакше разговарати приликом пријема у ЕУ и НАТО. Подсетићемо да се по Дејтонском споразуму и Уставу БиХ држава Босна и Херцеговина састоји од два ентитета  – Федерације Босне и Херцеговине (муслиманско-хрватска федерација) и Републике Српске. Првобитно је планиран кратак рок постојања овакве измишљене структуре, која нема аналога у свету. Република Српска је требало да закржља, Сарајево да очврсне, држава БиХ да се стабилизује. На томе су озбиљно радили сви Високи представници за координацију грађанских аспеката Дејтонских споразума, присвојивши неограничена овлашћења. Они су смењивали функционере, које је народ изабрао, лишавали су мандата посланике парламента – Србе, „замењивали су“ законито изабране председнике, визирали су постављења лица на високим дужностима, укључујући и генерале, писали су уџбенике, правили законе, одобравали националне симболе, контролисали су писање националне химне. Представници свих међународних организација су навикли да се активно мешају у изборе, помажући једном од кандидата, којег би прогласили за демократу. Тако је крајем 90-их година отворена подршка пружена Србину Милораду Додику, јер су у Европи били уверени у његову послушност.

До 2006.г. је све било мирно – РС је пристајала на уступке, Високи представник је владао, Срби су ћутали. Укупно, Високи представници су донели преко 800 различитих одлука, од којих је преко 200 имало снагу закона. Притом су кршили Устав БиХ преносећи овлашћења из ентитета на централне органе БиХ, стварајући нове институције, које по Дејтону нису предвиђене, као на пример, Суд и Јавно тужилаштво БиХ (2002.г.). Високи представник се стално мешао у рад ових органа, исправљао је законе, ширио је овлашћења на штету Републике Српске. Преношење овлашћења се тицало и полиције, и војске и пореског система и других области. Притом су коришћена недемократска средства, притисци и претње властима ентитета, пре свега РС.

Видећи да кроз прерасподелу овлашћења БиХ Европа покушава да лиши РС аутономије, влада РС је 2006.г. донела одлуку да престане да спроводи наметнуте одлуке. Премијер-министар М.Додик је након ступања на дужност одбио 16 пројеката, такозваних реформи, које је требало да концентришу у рукама Сарајева пензиони и банкарски систем, образовање, здравство и много тога другог.

У мају 2009.г. Скупштина Републике Српске донела је уредбу, којом је констатовала да делегирање 68 овлашћења Републике Српске Сарајеву није допринело изградњи демократских институција, због чега ће се предузети све правне мере за обустављање овог процеса. Скупштина је донела одлуку да више не попушта под притиском и да не пристаје на одлуке, које нису у интересу Републике Српске.

Заузимајући јасну позицију у вези с чувањем дејтонских мировних споразума Москва је увек пружала подршку Србима, које су неки покушавали и покушавају да силом натерају да промене Устав. У октобру 2010. године у војној бази Бутмир недалеко од Сарајева, Србима, Хрватима и Бошњацима су неки по шеми Дејтона (прихватити без разматрања) покушали да понуде „пакет измена“ Устава БиХ. 19. октобра ујутру делегацијама су показана документа о изменама устава с тим да их до 16.00 већ потпишу. Међутим, овог пута „дејтонска шема“ није успела. Преговори су пропали, јер стране нису желеле да усвоје документ „затворених очију“ и  биле су спремне да разматрају понуђене промене Устава, што није улазило у планове организатора.

Иницијатор неповиновања дејствима Високог представника био је управо онај „послушни“ Милорад Додик, који је израстао у искусног, мудрог политичара, којег подржава народ, показао је изузетан карактер у борби с уходаним методама притиска који се врши на тврдоглаву страну. Милорад Додик је 15. новембра 2010.г. постао осми Председник Републике Српске. Свој главни задатак је дефинисао као очување аутономије, статуса и права РС. По његовом мишљењу, главно је сачувати првобитни текст Дејтонског споразума, јер управо он гарантује основе аутономије РС.

У току свих ових година РС је јечала своје позиције – учврстила је институције власти, економију, ојачала је јединство политичких странака, избавила се од страха за последице донетих одлука. На овом путу је било озбиљних потешкоћа, нарочито кад је почело наметање антидејтонских закона. Морали су да се предузимају кораци који могу да блокирају овај процес. Срби су осетили да се може борити с бесправљем и безакоњем Високих представника.

Озбиљно незадовољство Срба изазвала је делатност неуставне надградње створене на нивоу БиХ у виду Суда и Јавног тужилаштва, који доносе одлуке о свим питањима судског система, укључујући и Републику Српску. Ту постоје канцеларије, на чијем челу су Американци, познати по својој србофобији. Делатност ових органа је необјективна и противзаконита, сматра се у Бања-Луци.

12. априла ове године одржана је седница Сената РС. У излагању Председника описана је ситуација у БиХ и чула се одлучност да се спроведе референдум о одлукама Високог представника, које се намећу, између осталог, о Суду и Јавном тужилаштву, где је необјективност према Србима постала већ уобичајена ствар. Сви сенатори су подржали М.Додика. Следећег дана је Скупштина РС, укључујући све посланике-Бошњаке, гласала за предлог Председника.

Реакција Запада је уследила одмах: панику је код њега изазвала тако демократска процедура као што је референдум. Амбасадори европских земаља у Сарајеву, који улазе у састав Управног комитета Савета за имплементацију мира окупили су се следећег дана и изразили подршку свим правним установама на нивоу БиХ осудивши одлуке Скупштине РС, које подривају закон и право у земљи. Притом абмасадор Русије у БиХ није подржао позицију западних дипломата.

По мишљењу руководства РС следећи корак ће представљати буднија пажња посвећена питању статуса ентитета БиХ “. Учврстивши свој положај, РС сматра да има права да одреди свој статус конкретније него што је то неки ентитет. На пример: јачање аутономије, република у саставу федерације или конфедерације. РС размишља о јачању своје аутономијe. А ако се ради о потреби да се поново пише Устав, онда у њега по мишљењу председника РС М.Додика обавезно треба уписати одредбу о мирној подели БиХ.

За време сусрета председника М.Додика 23. марта с В.В.Путином Република Српска је добила пуну подршку Москве. Премијер-министар је уверен да је наступило време за укидање овлашћења Високог председника, а да Дејтонски споразум треба задржати као неприкосновен. Руководство Републике Српске је уверено да ће сва питања успети да реше мирним путем, на добробит свих народа, који живе у Босни.

Јелена Гускова,