Grenland: Korak do nezavisnosti

Od 39.000 građana sa pravom glasa, na referendum je juče izašlo 72 odsto, od kojih je 75 odsto glasalo "za", a 23,6 je bilo protiv plana za veću autonomiju, saopštili su danas grenlandski zvaničnici, a preneo je Rojters.

Hans Enoksen, koji se nalazi na čelu lokalne vlade, zahvalio se Grenlanđanima za, kako je rekao, "ovaj neverovatan rezultat".

To arktičko ostrvo od 1979. godine ima sopstvenu upravu, ali će, prema novom zakonu, preuzeti kontrolu nad svojim naftnim i mineralnim resursima i, naposletku, preuzeće od Danske odgovornost za još 32 oblasti, uključujući pravosuđe, pošto postane ekonomski nezavisno da to učini.

Kako je preneo Bi-Bi-SI, prema novom zakonu, koji treba da stupi na snagu u junu 2009, stanovnici Grenlanda biće priznati kao zaseban narod.

Jezik kalalisut postaće zvanični jezik, ali će samo ostrvo i dalje biti deo Kraljevine Danske.

Za potpunu nezavisnost biće potreban još jedan referendum, koji neće biti održan dok Grenland ne bude spreman da živi bez finansijske pomoći Danske.

Grenland godišnje dobija subvencije od 3,2 milijarde kruna (557,6 miliona dolara) od Kopenhagena, što je 30 posto njegovog bruto domaćeg proizvoda.

Reč je o najvećem ostrvu na svetu, koje nije kontinent. Samo ostrvo je tri puta veće od Teksasa i 80 odsto njegove površine prekriveno je ledom.

Grenland ima populaciju od 57.000 stanovnika, a većinu čine Inuiti, koji žive u malim izolovanim selima. Između gradova nema puteva, a saobraćaj je jedino moguć brodovima i čamcima, ukoliko vreme to dozvoli, navela je britanska agencija.