Države bivše SFRJ politički neodgovorne

U Srbiji se godinama govori, ističe naša sagovornica, da nadležne institucije sve čine da uhapse Ratka Mladića i Gorana Hadžića, ali nijedan političar, ni tužilac ne kažu zašto treba da budu uhapšeni i za koje ratne zločine.

– U Hrvatskoj je glavna tema ko je Haškom tribunalu predao audio zapis i transkripte sa Brionskog sastanka, a niko ne pominje da je na tom sastanku tadašnji hrvatski državni vrh planirao etničko čišćenje. U takvoj klimi, mladi će pokušati da prenesu osnovnu poruku Inicijative REKOM-a – da se za sve zločine mora znati. Milion potpisa je simbolički važno. U isto vreme, u svim postjugoslovenskim zemljama mladi započinju šestonedeljnu kampanju prikupljanja potpisa podrške najvećoj regionalnoj inicijativi za osnivanje REKOM-a. Činjenica da kampanju vode mladi ljudi ukazuje nam da oni nisu odgovorni za ratne zločine, ali da traže odgovoran odnos prema nasleđu prošlosti – ističe Kandić.

Da li ste do sada razgovarali sa vladama regiona i kakve su njihove reakcije?

– Koalicija za REKOM obratiće se predsednicima država, premijerima i ministrima spoljnih poslova u poslednjoj nedelji juna. Do sada smo razgovarali sa predsednicima Srbije i Hrvatske i sa bivšim predsednikom Kosova i od njih smo dobili podršku na koju računamo. Koalicija za REKOM je 26. marta 2011. posle trogodišnje rasprave usvojila Predlog statuta REKOM-a s kojim ćemo se predstaviti državama. Predstoji nam ozbiljno javno zagovaranje Inicijative REKOM da ubedimo političke elite da preuzmu proces suočavanja sa prošlošću i prihvate obavezu da ispune zahtev žrtava, mladih i drugih civilnih grupa za osnivanje Regionalne komisije.

Da li ste naišli na prepreke pri osnivanju REKOM-a?

– Prepreka je bilo od početka, ne mogu da verujem da smo uspeli da na regionalnom nivou donesemo tako važan dokument kao što je Statut REKOM-a. Do poslednjeg trenutka strahovali smo da nećemo uspeti da dođemo do kompromisa. Pre toga, tokom tri godine konsultativnog procesa bilo je prepreka koje smo rešavali samo zahvaljujući tome što smo ubeđivali jedni druge da ne možemo da prekinemo proces. U početku je bilo nezamislivo da će se udruženja žrtava, koja su jedna druge gledala kao neprijatelje, okupiti oko jedne zajedničke ideje. Bilo nam je, takođe, nezamislivo da ćemo uspeti da u raspravu uključimo crkve i verske zajednice, pa se i to dogodilo. Nasuprot državama, civilna društva postjugoslovenskih zemalja povezala je sazrela društvena potreba suočavanja sa prošlošću. Sada je vreme da države tom procesu daju državni karakter.

U kojoj meri su zemlje regiona spremne za ovakvu komisiju?

– Političke elite ne mogu da odbiju Inicijativu REKOM koja se zalaže za činjenice o svim žrtvama i ratnim zločinima. Pokušaće da odugovlače proces odlučivanja, ali Koalicija za REKOM neće odustati, nećemo im dati mira dok ne formiraju REKOM.

Kako će komisija funkcionisati, s obzirom na to da se u većini zemalja koje su nekada bile u sastavu SFRJ ratni zločini koji su počinjeni negiraju?

– Svi negiraju, umanjuju ili prećutkuju svoje zločine i vlastitu odgovornost, ali kada se na jednom mestu skupe sve činjenice, sudske i one još neizgovorene, politika će izgubiti svoj uticaj. Činjenice će govoriti, žrtve će svojim glasom kazivati šta im je učinjeno. Prostor za laži biće smanjen. Političke interpretacije sve će manje biti održive.

Izlaz iz prošlosti

Da li bi REKOM mogao da doprinese stabilizaciji odnosa u regionu?

– Verujem da je REKOM naš izlaz iz prošlosti. Svedoci smo kako su haške presude hrvatskim generalima otvorile proces suočavanja sa prošlošću, ma koliko izgledalo da je reč o još tvrđem poricanju i negiranju zločina i odgovornosti. Ali, trenutna situacija u Hrvatskoj pokazuje da nam je potrebna sveobuhvatna, faktografska, činjenična istina koja će biti prihvaćena na teritoriji nekadašnje SFRJ. Ona će doneti prekid balkanske kulture da žrtve pamtimo kao brojke, uvek bez imena. Odnos između Srba i Albanaca zahteva suočavanje sa zločinima i žrtvama. Regionalna saradnja kao uslov evropskih integracija je nemoguća bez priznavanja svih žrtava i činjenica o ratnim zločinima i REKOM ima potencijal da doprinese stabilizaciji u regionu.

Regionalno odmrzavanje

Akcijom „regionalnog odmrzavanja“ danas će na beogradskom Trgu Republike, kao i u Sarajevu, Ljubljani, Zagrebu, Banjaluci, Prištini, Skoplju i Podgorici početi regionalna kampanja, tokom koje će se prikupljati milion potpisa podrške za osnivanje REKOM-a. U istovremenoj akciji u osam gradova regiona učestvovaće više od 500 volontera i volonterki, dok će hiljade mladih biti nosioci kampanje prikupljanja potpisa koju će koordinisati Inicijativa mladih za ljudska prava.