Dan Zemlje, planete koju uništavamo

Taj dan u Srbiji će biti obeležen tako što će se skrenuti pažnja javnosti na opštu ekološku krizu i druge opasnosti koje prete životu na Zemlji.

Dan planete zemlje ustanovljen je 1970, a cilj je pomoć čoveku da ponovo uspostavi kontakt s prirodom, odnosno da ukaže na zagađivanje vazduha i vode, radioaktivno zračenje, iscrpljivanje nenadoknadivih energenata i drugo.

Pre 41 godinu u Americi je pokrenuta akcija o životnoj sredini pod nazivom "Dan Zemlje" i za taj dan je izabran 22. april. Akcija je stekla veliki publicitet i "Dan Zemlje" je ustanovljen prvo u toj zemlji, a zatim od 1992. u celom svetu.

U Srbiji se ovaj dan obeležaio nizom različitih akcija i manifestacija.

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić pozvao je građane Srbije da ne bacaju đubre oko sebe, da očiste svoju okolinu i da 4. juna učestvuju u akciji "Velikog spremanja Srbije".

Ljudi nisu ni svesni kakvu su štetu Zemlji već napravili

Od kada je čovek zavladao Zemljom, opasnosti koje prete planeti i životu na njoj svake decenije se umnožavaju. Danas se širom sveta obeležava Dan naše planete a osnovni cilj je da javnost sazna u kakvom se stanju ona nalazi. Naučnici ukazuju na činjenicu da ljudi najčešće nisu svesni promena koje su napravili na Zemlji.

4.560 miliona godina – toliko je star naš dom. Na Zemlji smo već 200.000 godina i svakoga aprila slavimo dan naše planete, zajedničkog doma o kome i ne znamo baš mnogo, često ni osnovne podatke.

Poznavanjem sopstvene planete čovek ne moze da se pohvali, ali zato je za vreme svog boravka ovde ostavio neizbrisiv i loš trag. Poremetio je globalne geohemijske cikluse, poremetio je hidrološke cikluse, poremetio je cikluse u pedosferi, biosferi, promenio čak čitavu strukturu troposfere odnosno najnižeg sloja atmosfere.

U poslednjih sto godina počinje vrtoglav rast svetske populacije. Početkom nove ere na planeti je živelo 300 miliona ljudi krajem 19. veka bilo nas je 800 miliona, a danas se već približavamo broju od 7 milijardi.

Planeta ljude teško podnosi jer je granica biofizičkog kapaciteta prekoračena onog trenutka kada populacija narasla na 5 milijardi.

A kako se brojna i superiorna vrsta odnosi prema svom jedinom domu, mogli smo da vidimo na primeru Južne Morave. Takvi prizori slika su našeg okruženja.

Nemar prema Zemlji nije vidljiv samo na Zemlji. Poslednjih godina uspeli smo da zagadimo i orbitu.

Geograf Miroljub Milinčić upozorava da će biti potrebno mnogo truda da sačuvamo planetu, a ljudi bi, kaže Milinčić trebalo da budu svesniji i štete koju smo napravili ali i onoga što nas u budućnosti čeka.

"Na prostoru Srbije imamo situaciju da su nam ugroženi zemljišni resursi, vodeni resursi a posebno smo osetljivi na buduće klimatske promene. Ne verujem da bismo bili sposobni i spremni da pratimo njihovu dinamiku, da će se u budućih 30 godina na Zlatiboru ili valjenskim planinama uzgajati vinogradi a da će se na prostoru od Niša do Leskovca gajiti kaktusi ili agave", kaže Milinčić.