Trupkajući na pragu EU, osim konkretnih zahteva koje ova zajednica postavlja pred političko vođstvo, kako Srbije, tako i zemalja u bliskom okruženju, stanovnici ovog dela Evrope sa nesigurnošću pristupaju samoj ideji priključenja, plašeći se da postajući delom ovakve unije, gube svoj prvobitni „identitet“. Nova knjiga bosanskog pisca, novinara i izdavača, Ivana Lovrenovića, „Imela i stablo“ koja je objavljena u izdanju Biblioteke XX vek, bavi se između ostalog, različitim kolektivnim svestima koje se prepoznaju na prostoru BiH i kao takve postavljaju svoje legitimne zahteve, ali pritom nisu svesni šta je to identitet, lični ili kolektivni, zbog čega su pristajali da budu sredstvo politike i da se politika vodi u njihovo ime. O korenu nacionalizma koji iznova jača i njegovom uticaju danas, kako u nas, tako i širom Evrope, razgovarali smo sa autorom knjige, Ivanom Lovrenovićem i izdavačem Biblioteke XX vek, etnologom, Ivanom Čolovićem.
– Gledajući iz regionalne perspektive, veliki povratak nacionalizma i nacionalnog pitanja izgleda da ima istorijsku zaleđinu koje pre možda nismo bili svesni. Možda baš otud ta primarna snaga, istorijska žilavost, možda baš zato nosi taj veliki trijumf. Ne kažem da tome treba pripisati sva zla koja je nacionalizam proizveo kod nas i još može da proizvede. Naprotiv, trebalo bi iznutra razumevati tu pojavu da bi se ona politički reartikulisala i učinila manje opasnom. Uprkos tome što su u ime nacionalizma činjeni brojni zločini, tokom 20. veka nastajali su veliki društveni projekti poput Jugoslavije, koji su se s tim zlom borili stavljajući ga u zamrzivač – za Danas kaže Ivan Lovrenović.
Naime, ono što je Evropa doživela u razdoblju od pre dvestotinak godina na ovamo do sada je „istorijski apsolvirala i koje su se slegle, te podlegle drukčijim oblicima društvenog ponašanja i političkog organizovanja“.
Kako napominje etnolog Ivan Čolović, postoje dve konstelacije nacionalizma, politički, koji se ne zasniva na etničkim razlikama i drugi, etnonacionalizam, koji pretpostavlja etničko jedinstvo zajednice.
– Na Balkanu imamo posla samo sa etničkim nacionalizmom, onom u kome su nacija i narod isto. U ustavima većine ovdašnjih zemalja država se određuje kao nešto što „pripada“ jednoj etničkoj zajednici. Naše države su države naših naroda. Gazda je samo jedan, a ostali su neka vrsta gostiju.
Naš sagovornik još ističe da se nacionalizam ne zasniva na primarnom osećanju pripadnosti nacionalnoj zajednici koja naknadno dobija politički izraz, nego da je to politička doktrina, koje sekundarno proizvodi i neku vrstu emotivnog odnosa prema naciji.
– Od Francuske revolucije, nacionalizam je prolazio kroz razne faze, ali je u suštini ostao isti, jer on i dalje znači da je nacija najvažnija vrednost, da je ona merilo svih stvari. To je vladajuća vladajuća paradigma političkog života, ali se nacionalizam pre svega reprodukuje u kulturi. To je kod nas, u Srbiji i susednim zemljama, očigledno – kaže Čolović.
Prema njegovim rečima, u centru nacionalističkog diskursa je priča, mit o nacionalnom identitetu, koji se nekada zvao „karakter naroda“, ili „duša naroda“. Priča o tome je i priča da je identitet ugrožen, da je identitet u opasnosti. To ide do razmera paranoje. Na primer, danas se u Srbiji govori da bi naš ulazak u EU mogao da izazove gubitak te dragocene stvari, da posle toga nećemo biti ono što smo, nego neka masa bez duše. Zato političari koji se zalažu za ulazak Srbije u EU moraju da obećaju da ćemo tamo samo sa našim identitetom, nikako bez njega.
Autor knjige „Imela i stablo“, Ivan Lovrenović ističe „evidentne političke fenomene“ i interpretacije nacionalizma u regionu gde su početkom devedesetih formirane autentične nacionalističke stranke koje su vodile rat. Nakon Dejtonskog sporazuma i delimične stabilizacije, te stranke bile su razvlaštene i političku ulogu (u BiH) preuzela je partija koja je nominalno svrstana u socijaldemokratske.
– Po preuzimanju vlasti, politički vođi shvatili su da se ona ne može održati bez nacionalističkog ključa. Tako nastaje paradoks da socijaldemokratska stranka koja ima težnje ka članstvu u međunarodnom udruženju sličnih stranaka, vodi rigidnu nacionalističku politiku. Naš politički život je toliko zakržljao da i ne može da se artikuliše neka socijalno-politička misao i praksa – reči su Lovrenovića.
Logika moći
Prema rečima našeg etnologa, Ivana Čolovića, istraživači nacionalnog identiteta uglavnom se slažu da on ne postoji, da ne postoji u filozofskom smislu, da tu nije reč o nekoj supstanciji, već da se tu može govoriti samo o procesima raznolikih identifikacija koji imaju istorijsku dinamiku i odvijaju se u kontekstu odnosa moći u društvu. Govori se o raznim politikama i strategijama u kojima se identitet konstruiše.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
