Pet vekova Srba u Slovačkoj

DEVETNAESTI april ove godine biće Dan Srba u Slovačkoj. Tog dana će u IstorijskomzdanjuNarodne skupštineu Bratislavi biti održan svečana priredba iprijem povodom prve godišnjice dobijanja statusa srpskenacionalne manjine i povodom pet vekovaprisustva Srba na teritorji današnje Slovačke.

- Prvi pisani dokumenat o Srbima u Slovačkoj potiče od 17. maja 1511. godine. Tada je napravljen pečat Srpske pravoslavne crkvene opštine u Komarnu. U ovom gradu je živelo 8.000 Srba. Pet vekova kasnije, možemo da se pohvalimo da smo dobili status nacionalne manjine, na čemu smo radili tri godine - zadovoljno kaže Stane Ribić, predsednik Udruženja Srba u Slovačkoj.

Na proslavu su pozvani najviši predstavnici Slovačke i Srbije, akademici, članovi srpske dijaspore iz Mađarske, Slovenije, Austrije i Češke. Dolazak je potvrdio i Srđan Srećković, ministar vera i dijaspore Srbije. U programu će nastupati hor crkve "Svetog Nikolaja" iz Bratislave, Ana Krsmanović Viparionova i Aleksandar Vidaković, virtuozi na harmonici, koji će izvesti himne Slovačke i Srbije.

- Srbi u Slovačkoj su status nacionalne manjine dobili 3. februara 2010. godine, čime je ova država postala peta zemlja u okruženju u kojoj naš narod ima ovaj zvanični status. Prava manjina su regulisana Paktom o političkim i građanskim pravima još 1966. godine, a 1995. je stvorena Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina. Međutim, ta i druga dokumenta o nacionalnim manjinama se u našem susedstvu primenjuju na različite načine – kaže dr Vladimir Grečić, ekspert za migracije stanovništva.

Istoričar Ljubivoje Cerović tvrdi da se doseljavanje Srba u Slovačku u srednjem veku odvijalo se u više talasa. Prvi talas je krenuo drugom polovinom XV veka i potrajao do prvih decenija XVI veka, kada se doseljavaju Srbi na područje Gornjeg Dunava, u Komarno i Bratislavu. Drugi talas srpskih seoba u Slovačku je usledio posle neuspele turske opsade Beča 1529. Tada je Ferdinand Habzburški odlučio da stvori odbrambeni sistem utvrđenja, u kojima su bili i Srbi. Treći talas srpskih seoba u Slovačku dogodio se drugom polovinom XVI veka i prvom polovinom XVII veka, kada se ustalila granica prema Turskoj. Četvrti talas usledio je sa Velikom seobom Srba, kada je na područje Slovačke na čelu srpskog zbega došao patrijarh Arsenije III Čarnojević. Peta, šesta i sedma seoba Srba u Slovačku, između dva svetska rata, i krajem prošlog veka, nisu bile tako masovne, jer su se u Slovačku doseljavali intelektualci, i pojedine izbeglice. Ima ih oko pet hiljada. Danas najveći broj Srba u Slovačkoj živi u prestonici Bratislavi, njih 2.300.

Glavni srpski aktivisti koji su se tri godine borili za status nacionalne manjine Srba u Slovačkoj su Rastislav Popović i Stane Ribić, aktuelni predsednik Udruženja Srba. Ovaj Novosađanin završio gimnaziju "Jovan Jovanović- Zmaj " u rodnom gradu i studirao na Ekonomskom fakultetu. Radio je u Skupštini grada Novog Sada , a bavio se i muzikom. Preselio se 1993. godine sa porodicom u Bratislavu. U Slovačkoj radi kao novinar.

Dobitnik je Zlatne značke KPZ Srbije i Ministarstva za dijasporu RS za širenje srpske kulture.

- Malo se ljudi poslednih godina u Slovačkoj izjasnilo kao Srbi, ali se njihov broj povećava i mi pokušavamo da ih okupimo i angažujemo na našim programima – kaže Ribić.