U Srbiji je potrebno reformisati javni sektor kako bi se podstakla proizvodnja i privredni rast a ne potrošnja. Osim toga, modernizacija i primena novih tehnoloških i obrazovnih rešenja trebalo bi da podigne nivo investicija i obezbedi bolje javne usluge – izjavio je Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji na jučerašnjem skupu Danas konferens centra „Modernizacija javnog sektora – kadrovski i obrazovni izazovi“.
On smatra da je potrebno urediti i fiskalne račune kojima je neophodna korekcija posle krize. U suprotnom, kaže Lisovolik, javni dug bi mogao da uguši privredu. Od reformi se očekuje da dovedu u red deficite izazvane potrošnjom i rastom javnog duga. Lisovolik je naglasio da nema šanse za zdravu privredu ako fiskalni izdaci izmaknu kontroli a najveću opasnost predstavlja povećanje plata i penzija.
– Srbiji je potrebna takav javni sektor koji podržava produktivnost privatnog sektora, koji nije suviše skup i koji pruža što bolje usluge. U tržišnoj privredi država je često sudija. Dobra i profesionalna vlada poznaje svoje komparativne prednosti i ograničenu ulogu. Reforma javnog sektora mogla bi da popravi lošu sliku o poslovnom okruženju u Srbiji. Istinsko usko grlo u javnom sektoru nije toliko sistem obrazovanja, već nedostatak mogućnosti za razvoj veština na radnom mestu i nemogućnost angažovanja ljudi kroz konkurenciju – smatra Lisovolik.
Govoreći o iskustvu u primeni novih tehnologija u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Dragana Kalinović, direktorka ovog fonda naglasila je da je cilj modernizacije potpuni elektronski protok informacija u Fondu, automatizacija toka poslovnih procesa, centralizovan pristup podacima i poboljšanje usluge koja se pruža građanima.
– U cilju stvaranja efikasnijeg sistema uvodimo hardversku i softversku infrastrukturu računarske opreme kao i obučavanje kadrova koji će raditi na novoj opremi. Obuka je obezbeđena preko projekta PARIP Svetske banke. Problemi u implementaciji su složene pravne procedure u procesu javnih nabavki opreme i softvera, isti kadrovski resursi angažovani na obukama za uvođenje novog sistema i na održavanju postojećeg i neophodna stručna podrška konsultanata – navodi Dragana Kalinović.
Ona je naglasila da Fond uvodi nove tehnologije jer je potrebna jedinstvena baza podataka, efikasna aplikativna rešenja i sprečavanje gubitka podataka. Slobodan Ogrizović, direktor za korporativni razvoj Javno komunalnog preduzeća Beogradske elektrane ističe da se u tom preduzeću poklanja velika pažnja edukaciji kadrova. S obzirom na to da se danas za edukaciju kadrova izdvaja manje novca potrebno je se s tim čime se raspolaže postignu što efikasniji rezultati. Da bi se to ostvarilo u JKP Beogradske elektrane praktikuju da svoje službenike koje šalju na seminare i stručna istraživanja usmere i na to da saznanja koja su stekli tamo podele i sa svojim kolegama na taj način što će ono što su čuli publikovati u biltenu preduzeća. Rajko Jovanović, direktor za razvoj poslovnih servisa S&T ukazao je da je nerealno očekivati da IT stručnjaci koji rade u javnom sektoru budu na višem stručnom nivou od kolega koje rade u privatnim IT firmama. Stoga je, ističe Jovanović, potrebno u javnom sektoru napraviti takav sistem koji će omogućiti saradnju sa privatnim IT firmama koje će unaprediti tehnološki nivo osposobljenosti sistema u javnom sektoru.
Nedopustiv luksuz
Javni sektor u Srbiji opterećen je viškom zaposlenih koji su preplaćeni i to uprkos činjenici da privatni sektor uglavnom vuče privredni razvoj. Srpske vlasti imaju mehanizme za podizanje efikasnosti javnog sektora. To je veoma važno s obzirom na to da u globalnom okruženju u kojem vlada konkurencija, zapostavljanje efikasnosti javnog sektora nedopustiv je luksuz koji privredu skupo košta – istakao je Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
