Vuk Vulević posle zločina u Podgorici planirao i novi atentat sa Bojovićem

„Nabavljene su perike“, izgovorio je Simić kumu Luki Bojoviću u telefonskom razgovoru nakon kojeg je u MUP Srbije naređeno hapšenje Vulevića. Akciju je sprovela specijalna grupa UBPOK koja je ušla u trag razgovorima Simića i Bojovića, koji je u to vreme, pod pokroviteljstvom crnogorske Službe bezbednosti, u Podgorici pod zaštitom držao odbegle pripadnike zemunskog klana Sretka Kalinića i braću Miloša i Aleksandra Simovića. Iz Crne Gore Bojović je u Srbiju sa nalogom za ubistvo poslao i Simića i Vulevića.

- Simić je sa Bojovićem koji je bio u Podgorici razgovarao iz govornice u centru Beograda u unapred dogovoreno vreme i u šiframa. Uspeli smo da lociramo govornicu i otkrijemo telefonske kartice, a onda je Simić izgovorio da je sve spremno i da su nabavljene perike. Prethodno smo evidentirali kontakte Simića i Vulevića. Nije bilo vremena za gubljenje. Svima koji su radili na slučaju bilo je jasno da ta ekipa, posle ubistva Jovanovića u Podgorici, sprema atentat i u Beogradu i da je kao glavni izvršilac opet angažovan Vulević. Istog momenta krenulo se u potragu za njim... Čiji atentat su spremali, nikada nije otkriveno, jer je Vulević uhapšen pre izvršenja zločina. Jasno je da na meti grupe u kojoj su Bojović, Simić i Vulević može da bude samo neko čije bi ubistvo izazvalo potres u javnosti, vrlo moguće po naređenju nekog mnogo moćnijeg - otkriva za “Blic” izvor iz srpske policije koja je 2004. i 2005. bila uključena u istragu ubistva Jovanovića.

Vulević je, ubrzo posle presretnutog razgovora, lociran u piceriji “Njujork” u Krunskoj ulici u društvu Milana - Čile Šćekića i Ljube Bigovića, koji su tri meseca kasnije u Podgorici ubili inspektora crnogorske policije Slavoljuba Šćekića. Prema informacijama do kojih je došao „Blic“, osim za ubistvo policijskog inspektora, crnogorski MUP je osumnjičenog Milana - Čilu Šćekića povezivao i sa ubistvom Duška Jovanovića.

Crnogorska policija je naime sumnjala da je Milan Šćekić, pored Vulevića i Mandića, treći čovek iz “golfa 3” iz koga je na direktora “Dana” u maju 2004. ispaljeno 16 hitaca. Prema toj pretpostavci, Armin Osmanagić, četvrti učesnik atentata, bio je logistička podrška ubicama, na par stotina metara dalje.

Posle zločina ispred redakcije “Dana” Osmanagić je iz Crne Gore pobegao u Srbiju, gde je dobio zaštitu Ratka Buturovića, predsednika FK Vojvodina, dok je za podršku Mandićevoj ekipi i Milanu Šćekiću Čili bio zadužen rakovički klan. Vulević je posle hapšenja u Beogradu izručen Crnoj Gori, gde je bio u zatvoru do decembra 2009. Jedna za drugom padale su optužbe protiv njega, za ubistvo Jovanovića, za krijumčarenje 200 kilograma kokaina, šverc kafe, utaju poreza… U zatvoru su ga službeno posećivali najuticajniji funkcioneri Službe. Podaci “Blica” ukazuju na to da su opstrukcije istraga koje su vođene protiv Vulevića bile najsloženije jer je on jedina osoba koja bi prstom mogla da upre u naručioce atentata na Jovanovića.

Policijska saznanja koja otkriva “Blic” ukazuju da je Vulević pre ubistva direktora “Dana” u Podgorici imao sastanak sa nekoliko uticajnih osoba, i to u lokalu u blizini zgrade SDB, koja je u to vreme promenila naziv u Agencija za nacionalnu bezbijednost.

Pretpostavka policije bila je da je Vuleviću na tom sastanku i dat nalog za atentat. Uprkos opstrukciji istrage, inspektori crnogorske policije su Vulevića sa ubistvom povezali dva dana kasnije, kada je u Podgorici nađen “golf 3” iz kog je pucano na Jovanovića.

U to vreme Vulević je iz Crne Gore tajno prebačen na Kosovo, gde ga je 4. juna policija locirala u hotelu “Grand” u Prištini, i to u društvu sugrađana Beranaca Branislava - Nana Ivanovića i njegovog rođaka Vuka Ivanovića. Istog dana za Vulovićem je raspisana poternica, ali Unmik policiji niko nije poslao zahtev za njegovo hapšenje…

Poternica je tog 4. juna raspisana i za Nanom Ivanovićem. Dva dana ranije Mandić, koga je u Beogradu trebalo da prihvati rakovički klan, uhapšen je na surčinskom aerodromu, a 14. juna crnogorska policija povukla je poternicu za Ivanovićem. Njegova eventualna saznanja o ubistvu Jovanovića i odnos sa Vulevićem ostali su tako neispitani.

Zašto i po čijem nalogu, nije poznato ali je u to vreme policiji bila poznata veza Ivanovića sa pripadnicima Službe, posebno sa jednim funkcionerom koji je u momentu Jovanovićevog ubistva viđen u blizini mesta zločina. Nekoliko stotina metara od parkinga redakcije “Dana” u momentu zločina viđen je i Nenad Mićunović, najbliži saradnik Brane Mićunovića, bosa crnogorske mafije.