Cvetković: Bez drastičnih odricanja

On je kazao da Vlada Srbije čini maksimalne napore da se efekti svetske finansijske krize što manje ili uopšte ne osete u Srbiji. "To svakako neće biti kriza koja je bila devedesetih godina prošlog veka u Srbiji, nego će to biti privremeno usporavanje rasta privrede", rekao je Cvetković u intervjuu agenciji Tanjug.

On je precizirao da će budžet za sledeću godinu biti "stabilizaciono razvojni", jer Vlada Srbije ne želi da se odrekne razvojne strategije, a procenjuje da Srbija nije u takvoj situaciji da to ne može i da realizuje. Štednja je, ipak, neophodna na svim nivoima, ukazao je premijer i objasnio da je kad je reč o budžetu, štednja planirana tamo gde su najveći izdaci i gde bi uštede mogle suštinski da doprinesu smanjenju rashoda, kao i u delu troškova koji nemaju makroekonomski uticaj, ali bi mogli da posluže kao "model za ugledanje".

"Reč je, na primer, o smanjenju troškova reprezentacije. Time dajemo signal drugima da treba štedeti", naglasio je Cvetković i podsetio da je Vlada Srbije donela odluku o smanjenju plata u upravnim i nadzornim odborima preduzećima u kojima je država osnivač.

On je najavio da će vlada uskoro ograničiti plate direktora i zamenika direktora u javnim preduzećima, a potom će se ići i na smanjenje troškova reprezentacije i restrikcije u korišćenju službenih automobila.

Kada je reč o penzijama, iduće godine biće ispoštovana uredba o njihovom vanrednom povećanju od 10 odsto, što sa redovnim povećanjem čini ukupno 15 odsto.

Zarade budžetskih korisnika povećavaće se u skladu sa rastom troškova života, tako da će plate moći da budu u masi povećane najviše osam odsto, koliki je planirani rast kumulativne inflacije sledeće godine, naveo je Cvetković.

Predsednik Vlade Srbije najavio je da će, kao i svake godine, vlada potpisati četiri protokola sa reprezentativnim sindikatima o povećanju zarada u zdravstvu, kulturi, državnoj upravi i obrazovanju, u kojima će preciznije biti definisano povećanje plata.

Cvetković je ocenio da bi trebalo preispitati zbog čega se najavljuju otpuštanja radnika u Srbiji - da li je to zbog straha od efekata globalne ekonomske krize ili zato što poslodavci nemaju ekonomskog interesa da zadrže radnike.

"Treba videti da li imaju pravo na to ili ne, odnosno u čemu je njihov ekonomski interes da otpuste radnike, ako mogu na njemu da zarade", kazao je Cvetković, podsećajući na ekonomsku logiku koja kaže da "ako radnik ostvaruje profit poslodavcu, onda nema potrebe za njegovim otpuštanjem".

Cvetković je naglasio i da ne bi želeo da se stvara konfuzija u javnosti da smo mi ušli u aranžman sa MMF zato što su nam bila potrebna ta sredstva.

Premijer je dodao da je srpska vlada smatrala da je prisustvo MMF- neophodno zbog njegove percepcije svetske ekonomske krize, ali i poteza koje vlada čini kada su u pitanju mere za suzbijanje njenog uticaja na srpsku ekonomiju.

"Nije MMF taj koji nama postavlja uslove, nego imajući u vidu finansijsku krizu, mi smo dužni da imamo odgovarajuću reakciju na tu krizu, a taj odgovor se sastoji u čitavom nizu mera koje preduzimamo, između kojih su i sublimiranje uštede u budžetu", rekao je Cvetković i dodao da je i budzetski okvir rezultat zajedničkog rada Vlade i MMF-a, čija je uloga bila savetodavna.

"Naša ideja je da posmatramo razvoj situacije u vezi sa globalnom krizom i da se u zavisnosti od toga preduzimaju određene mere. Zbog toga nam je MMF veoma važan da nam kaže da je dobro to što radimo, da kaže 'mi stojimo iza toga i mi to podržavamo'", objasnio je Cvetković.

On je rekao da se ugovoreni aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) od 520 miliona dolara može koristiti samo za pokriće deviznih rezervi.

On je objasnio da se ta sredstva ne mogu koristiti za isplatu plata, penzija ili izgradnju infrastrukture.

Restriktivan budžet za 2009.

Albert Jager, Diana Dragutinoviæ i guverner Radovan Jelašiæ (Beta)

Vlada Srbije će na sledećoj sednici usvojiti restriktivan budžet za narednu godinu, sa deficitom od 1,5 odsto.

Kroz smanjenje troškova na svim nivoima, država bi trebalo da uštedi oko 50 milijardi dinara, a iznos plata i penizja ostaće na sadašnjem nivou. Najavljene uštede deo su aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji ta finanijska institucija tek treba da potvrdi 19. decembra.

Količina novca koji se iz budžeta izdvaja za plate zaposlenih biće u narednoj godini povećana za osam, a masa penzija za 15 odsto. Ministarka finansija Diana Dragutinović objašnjava da će uz dva puta manji privredni rast to praktično značiti da će zarade i plate biti zamrznute.

"Definitnivo neće biti prostora za velika povećanja. Ukoliko se ostvare one naše prognoze sa kojima pravimo budžet. Dakle, ukoliko rast ne bude veći od tri posto, neće biti velikog prostora za povećanje plata i penzija“, objašnjava ministarka.

Država će u punom iznosu finansirati jedino kapitalne investicione projekte, dok će biti znatno smanjene subvencije poljoprivredi, lokalnim samoupravama i javnim preduzećima.

Sve ove mere štednje isplanirane su kao odbrana od aktuelne finansijske krize. Aranžaman sa MMF-om obezbediće Srbiji kredit od 520 miliona dolara ukoliko to bude neophodno, kaže šef misije MMF-a Albert Jager.

"Dugoročno gledano Srbija je naranjivija među zemljama u regionu, pre svega jer tekući deficit Srbije iznosi 500 milijardi dinara, što znači da Srbija svake godine potroši 500 milijardi dinara više nego što zaradi", upozorava on.

"Takođe, ima slabu izvoznu bazu i male uštede u privredi. Ipak, treba reći da je ovaj aranžman nije krizni, več redovni aranžman i da su srpske vlasti odlučne da ne povlače sredstva od 520 miliona dolara, ukoliko im zaista ne budu neophodna", kaže Jager.

Ekonomista Jurij Bajec procenjuje da Srbija verovatno neće imati potrebu da povuče kreditna sredstva od MMF-a, ali upozorava da naša država ima prevelike devizne obaveze ka inostranstu, koja možda neće moći da pokrije.

"Pošto je taj iznos sad vrlo veliki - on se kreće negde oko 18 odsto bruto domaćeg proizvoda, to je cifra koja je iznad normalnih - postoji eventualna opasnost da ne bi dirali devizne rezerve, a u slučaju da ne dođe dovoljno stranih investicija, privatizacionih prihoda i drugih sredstava u idućoj godini kojima bi se ta rupa pokrivala", kaže on.

"Znači tih 500 miliona dolara stoji kao pomoć, ako bi eventualno do tog problema došlo. Postoji još uvek nada da neće biti potrebno", smatra Bajec.

Uloga Narodna banka Srbije u aranžmanu sa MMF-om biće da tokom sledeće godine svojim merama održi ukupnu inflaciju na nivo od šest do 10 odsto, a guverner Radovan Jelašić najavio je da Narodna banka neće odobravati kredite javnom sektoru kroz kupovinu državnih hartija od vrednosti.

U sklopu predviđenih mera za održanje stabilnosti finansijskog sektora, najavljena je i strožia kontrolu bankarskog sektora, ali i privatizaciju banaka koje se nalaze u državnom vlasništvu.

Dačić: Dobar sporazum s MMF-om

Zamenik premijera i predsednik SPS-a Ivica Dačić ocenio je u Loznici da je vlada postigla dobar sporazum s MMF-om i naglasio da se neće smanjivati plate, penzije i kapitalne investicije i da, uz opšti kosenzus, treba sprečiti otpuštanje radnika.

Dačić je rekao da će svetska ekonomsko-finansijska kriza imati odraza i na Srbiju, ali je kao posebno važno istakao da su svi koalicioni partneri, koji učestvuju u Vladi Srbije, s MMF-om "napravili takav aranžman koji neće dovesti do smanjenja plata i penzija".

Ostaje na snazi doneta uredba o povećanju penzija od 10 odsto s tim što će u sledećoj godini plate i penzije moći da budu povećane u skladu s realnim mogućnostima, koje će vlada svaka tri meseca analizirati, naglasio je Dačić u izjavi Tanjugu.

Prema njegovoj oceni, veoma je važno da neće doći do smanjenja investicionih (infrastrukturnih) projekata, čije ostvarivanje će biti nastavljeno, kao što je Koridor 10, a sve to govori da je vlada vodila računa da se zaštite najsiromašniji slojevi stanovništva.

Izrazivši zadovoljstvo dogovorom s MMF-om, Dačić je dodao da je neophodno da o tome postoji politički konsenzus, ne samo političkih partija, vlasti i opozicije, već i drugih "veoma važnih subjekata", među kojima su sidikati, unije poslodavaca i drugi.

"Veoma je bitno da se spreči i predupredi otpuštanje radnika koje, očigledno, nekim poslodavcima dođe kao najlakše rešenje za situaciju u kojoj se njihovo preduzeće nalazi", istakao je Dačić.