Vlada: Uštede na svim nivoima

Država, u dogovoru sa MMF-om, sledeće godine štedi na platama, penzijama i subvencijama. Očekuje se inflacija oko osam odsto.

Izvor: B92, Beta

Petak, 14.11.2008.

01:30

Default images

Vlada Srbije i Međunarodni monetarni fond postigli su dogovor o tzv. stend-baj aražmanu koji Srbiji omogućuje pozajmicu od 520 miliona dolara. Ministarka finansija Diana Dragutinović kaže da će ta sredstva biti upotrebljena samo u krajnjoj nuždi, a da će se Srbija protiv finansijske krize boriti merama štednje.

Aranžman sa MMF-om predviđa da deficit za narednu godinu bude samo 1,5 odsto, a država bi budžetske korisnike trebalo da košta 50 milijardi dinara manje.

Masa plata i penzija u sledećoj godini biće povećana za određeni procenat, kaže ministarka finansija Diana Dragutinović, ali će se detaljni raspored ušteda tek utvrditi budžetom za sledeću godinu.

“U prvoj verziji i sadašnjoj verziji o kojoj smo pregovarali, mase zarada i mase penzija će rasti za osam odsto”, kaže ministarka finansija.

“Znači, rast masa ostavlja još uvek mogućnosti za pregovore da li ćemo sve fiksirati, pa ostaviti prostora za jaču socijalnu politiku. Govorimo o masi, u budžetu će jasno stajati koje će opcije biti izabrane”, objasnila je ona.

Mere štednje biće sprovedene na svim nivoima.

Prema najavama ministarke finansija Dijane Dragutinović, one će pogoditi i državu, i opštine, i fondove socijalnog osiguranja, osim sektora kapitalnih investicija, koji je i dalje prioritet Vlade.

Budžet Srbije u kome bi ove mere štednje trebalo da budu potvrđene Vlada Srbije usvojiće tek na narednoj sednici, koja treba da se održi krajem sledeće sedmice. MMF bi krajnju odluku o ovom aranžmanu trebalo da donese 19. decembra. Ministarka finansija Diana Dragutinović rekla je i da aranžman daje Srbiji mogućnost da "povlači sredstva - ako i samo ako zatreba, a mi ćemo se truditi da nam ne zatreba".

Ona je rekla da bi rast mase zarada u narednoj godini trebalo da bude osam odsto, a da će usporeni rast plata u javnom sektoru uključivati i javna preduzeća.
Rast mase penzija trebalo bi da bude 15 odsto, što može biti revidirano ukoliko ekonomska situacija bude povoljnija nego što se sada predviđa.

Dragutinovićeva je ukazala da je taj aranžman odgovor države na krizu, a da će sledeća godina biti obeležena rečju - štednja. Ona je rekla da će se štediti i u subvencijama u poljoprivredu, javna preduzeća, kao i lokalna komunalna preduzeća.

“Samo jedna reč - štednja. Štedi se na svim nivoima, na nivou države, na nivou opština, na nivou fondova socijalnog osiguranja”, rekla je Dragutinovićeva.

“Ali, štedi se samo na tekućim izdacima. Budžet jasno pokazuje šta je prioritet i kapitalna ulaganja ne dovodi u pitanje”, ukazuje ona.

Ona je ukazala da će u narednoj godini budžetski deficit biti maksimalno 1,5 odsto BDP-a i neće biti rezultat ekspanzivne fiskalne politike, već usporavanja privredne aktivnosti.

Jeger: Srbija je ranjiva

Međunarodni monetarni fond smatra da Srbija kratkoročno može da se odbrani od finansijske krize, jer je velika likvidnost bankarskog sektora i nizak nivo kratkoročnog spoljnog duga.

Predstavnik MMF-a Albert Jeger rekao je da dogovoreni aranžman, koji je samo mogućnost i nije urgentan, govori da Srbija trenutno nije u prevelikoj krizi, već da se radi o preventivnom aranžmanu.

“Međutim, dugoročno gledano, Srbija je naranjivija među zemljama u regionu, pre svega jer tekući deficit Srbije iznosi 500 milijardi dinara, što znači da Srbija svake godine potroši 500 milijardi dinara više nego što zaradi”, kaže Jeger.

“Takođe, ima slabu izvoznu bazu i male uštede u privredi. Ipak, treba reći da ovaj aranžman nije krizni, več redovni aranžman, i da su srpske vlasti odlučne da ne povlače sredstva od 520 miliona dolara, ukoliko im zaista ne budu neophodna", rekao je on.

Jeger kaže i da o aranžmanu poslednju reč treba da da rukovodstvo MMF-a.

“Aranžaman je u ovom terenutku ‘ad referendum’ (na izjašnjavanju), što znači treba da dobije odobrenje rukovodstva MMF-a. Program Vlade, sa naše strane, biće podržan kreditom od 520 miliona dolara, ali srpske vlasti ne nameravaju da povlače ova sredstva, osim ukoliko im ne budu potrebna”, rekao je on.

Uloga Narodne banke Srbije

U aranžmanu Srbije sa MMF-om, Narodna banka imaće ulogu da održi ukupnu inflaciju na nivou od šest do deset odsto u sledećoj godini.

Guverner Narodne banke Radovan Jelašić kaže da će za to biti potrebna saradnja države, zbog čega će biti potpisano više memoranduma o saradnji.

Narodna banka Srbije će uskoro sa Vladom potpisati memorandum o razumevanju, kojim će biti planirano dalje povećanje cena, ali i jasno podeljene odgovornosti za postizanje inflacije.

Cilj za 2009. godinu je da ukupna inflacija bude osam plus-minus dva odsto.

“I nadalje će se koristiti referentna kamatna stopa kao instrument, i Narodna banka neće odobravati kredite javnom sektoru putem kupovine državnih hartija od vrednosti", najavljuje Jelašić.

Kada je reč o kursu dinara, prema rečima guvernera, intervencije Narodne banke biće usmerene samo na sprečavanje prevelikih šokova na međubankarskom tržištu.

Osim monetarnih mera, aranžman sa MMF-om predvideo je i niz fiskalnih mera sa ciljem da se očuva stabilnost bankarskog sistema.

Biće potpisan i memorandum države, Narodne banke i Agencije za osiguranje depozita, a očekuje se i privatizacija banaka sa državnim kapitalom. Radovan Jelašić izjavio je da će Vlada Srbije i NBS potpisati memorandum o razumevanju kojim će biti precizirana jasno podeljena odgovornost u postizanju ciljane inflacije za 2009. godinu.

Jelašić je rekao da će u 2009. godini ciljana inflacija biti ne bazna, već ukupna inflacija (indeks potorošačkih cena), koja bi do kraja iduće godine trebalo da bude oko osam odsto (odnosno plus minus dva odsto oko tog procenta).
Guverner Jelašiæ (Beta)
Jelašić je naveo da NBS, u cilju dalje uštede, neće odobravati kredite javnom sektoru, ni direktnom ni indirektnom kupovinom državnih hartija od vrednosti, kao i da će se u narednom periodu zadržati plivajući režim kursa, a da će intervencije NBS biti samo u cilju amortizacije domaćih ili eksternih šokova.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kaže da je sa četirima najvećim bankama u Srbiji dogovoreno da se do kraja sledeće godine ukinu sve naknade za prevremenu otplatu kredita, za sve kredite, osim u slučaju refinansiranja u drugoj banci.

Jelašić je rekao da je dogovor napravljen sa Bankom Inteza, Rajfajzen bankom, Komercijalnom i Hipo Alpe Adrija bankom.

On je istakao da je na sastanku s rukovodstvom tih banaka dogovoreno i da se građanima ponudi mogućnost za prelazak sa svih kredita indeksiranih u švajcarskim francima na kredit u evrima bez naknade.

Jelašić je kazao i da će građanima biti ponuđena mogućnost da pređu sa kredita indeksiranih u evrima i švajcarskim švarcima na kredite u dinarima bez naknade, kako bi se građani zaštitili od valutnog rizika, i to na kredite do deset godina.

Prema njegovim rečima, sa četirima najvećim bankama takođe je dogovoreno da se produži rok otplate za sve kredite u korišćenju, osim stambenih, bez dodatne naknade.

Tadić: Opšti interes

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da niko sa preciznošću ne može da predvidi kakve će biti posledice svetske ekonomske krize i ukazao je da je sada potrebna visoka odgovornost svih političkih činilaca da bi se izbegle tenzije u društvu i sagledao opšti interes.
"Teret krize treba pravilno rasporediti i svi izabrani predstavnici građana imaju pravo i obavezu da zastupaju njihove interese, ali da pri tom ne proizvode tenzije između delova stanovništva, bilo da se radi o radnicima, penzionerima ili seljacima", istakao je Tadić u intervjuu agenciji Beta.

Tadić je naveo da ima veliko razumevanje za predstavnike stranke penzionera zbog toga što brane interese svoje populacije, ali da i Partija ujedinjenih penzionera Srbije i sve druge stranke moraju da imaju odgovornost i da sagledaju opšti interes.

"Danas, za razliku od nekih ranijih godina, teret krize treba pravilno raspodeliti i ne sme se dozvoliti da određeni delovi stanovništva, poput najsiromašnijih i onih koji žive na selu, finansiraju život onih koji se nalaze u boljim životnim okolnostima", kazao je on.

Upozorenje lokalu

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu zatražilo je, u dopisu upućenom gradonačelnicima i predsednicima opština, poštovanje propisa pri obračunu zarada izabranim i postavljenim licima.

Zatraženo je da u najkraćem roku Ministarstvu dostave podatke o broju i strukturi izabranih i postavljenih lica u organima gradova i opština, njihova neto primanja u poslednja tri meseca, kao i opšti akt kojim su regulisane plate i druga primanja tih lica.

Inspekcije tog ministarstva i Ministarstva finansija utvrdile su da se u velikom broju gradova i opština plate i druga primanja izabranih i postavljenih lica obračunavaju i isplaćuju suprotno postojećim propisima.

Ministarstvo planira da u najskorijem mogućem roku pripremi novi zakon, kojim će pitanje plata zaposlenih u lokalnoj samoupravi biti regulisano na jedinstven način.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

32 Komentari

Možda vas zanima

Društvo

Stiže novi "pakao"; Spremite se

Kao u prvih 15 dana aprila, ovaj mesec će se završiti natprosečnim temperaturama. Prema najavi RHMZ u nedelju i do prve polovine naredne sedmice temperature će dostići letnje vrednosti.

7:21

26.4.2024.

1 d

Društvo

MUP upozorio građane Srbije

Povodom predstojećih prvomajskih i uskršnjih praznika očekuje se povećan priliv velikog broja putnika i vozila u našu zemlju, zbog čega se mogu očekivati duža zadržavanja na graničnim prelazima, upozorio je danas MUP.

9:37

26.4.2024.

1 d

Podeli: