Sve veći značaj poljoprivrede

Luis Mamford: Kultura gradova (25)

Grad je tačka maksimalne koncentracije moći i kulture zajednice. Grad je oblik i simbol integrisanog društvenog odnosa: on je sedište hrama, pijace, palate pravde, akademije nauka. Tu u gradu se dobre strane civilizacije umnožavaju i umnogostručuju; tu se ljudsko iskustvo pretvara u održive znakove, simbole, modele ponašanja, sisteme, poretke. Gradovi su proizvod vremena. Ovo su samo neke teme koje obrađuje kapitalno delo Luisa Mamforda (1895-1990) „Kultura gradova“ koje su s engleskog preveli dr Predrag Novakov, dr Dijana Prodanović-Stankić i dr Aleksandra Izgarjan. Knjigu je objavio Mediteran pablišing iz Novog Sada uz čiju saglasnost i objavljujemo odlomke iz ovog vrednog rukopisa.

Te konstante, zauzvrat, bivaju osnažene novim pronalacima i sticanjem novih naučnih saznanja koji pre podstiču nego podrivaju tendenciju ka regionalnoj integraciji. Većina ovih faktora potiče iz onoga što sam u Tehnici i civilizaciji opisao kao neotehnički kompleks: industrijski sistem baziran na mobilnosti moći, upotrebi električne energije i raznovrsnih glavnih pogonskih snaga, na korišćenju lakih i plemenitih metala, na maksimalnoj primeni sistematskog naučnog znanja u eksploataciji resursa i organizaciji posla; konačno, na sve većoj važnosti bioloških i društvenih nauka čak i u okviru oblasti koje su do sada zauzimale uglavnom fizika i čisto mehaničke veštine.

Transformacija poljoprivrede iz zaostale industrije u naprednu nije ni u kom slučaju najmanje važan učinak neotehničkog režima. Dok su prva tehnička poboljšanja u poljoprivredi proisticala iz paleotehničkog interesa za mašine koje su posmatrane kao sredstva za uštedu radne snage i za masovnu proizvodnju, dobar deo skorašnjih poboljšanja zasnovan je na hemijskom i biološkom znanju; zahvaljujući njima došlo je do apsolutnog povećanja prinosa po hektaru. Među najranijim od ovih postignuća bio je pronalazak uloge đubriva i rotacija useva kako bi se održao kvalitet i vrednost tla: otuda tendencija da poljoprivreda koja koristi više useva zameni poljoprivredu koja se zasniva na korišćenju samo jednog useva, koja je bila karakteristična za toliko mnogo poljoprivrednika koji su naselili Sjedinjene Američke Države tokom devetnaestog veka. To znači ne samo veće očuvanje i pažljivije korišćenje zemlje, to znači veću raznovrsnost u snabdevanju lokalnog stanovništva hranom.

Tokom proteklih deset godina otvorio se čitav jedan široki spektar poboljšanja: došlo je do regeneracije tla putem sejanja useva koji proizvode azot; isto tako, poboljšane su biljne i životinjske sorte; selektivno uzgajanje je dovelo do snažnog razvoja; koristi se hemijski otpad za obogaćivanje tla; na kraju, pojačavaju se prinosi useva u pogledu vremena i prostora pomoću uzgajanja biljaka u posebno pripremljenim tankovima sa mešavinom hrane za biljke, u kojima je postignuta potpuna kontrola svetla i toplote, kao i eliminisanje insekata, drugih vrsta štetočina i bolesti. Sve to je u potpunosti zasnovano na naučnim metodama. Ova poboljšanja su na različite načine izjednačila prednosti poljoprivrede u velikom broju oblasti i smanjila tendenciju ka jednostranoj specijalizaciji.

Moderna agronomija zagovara mudro smanjivanje veličine zemljišta koje se obrađuje i intenzifikaciju metoda obrađivanja. Čak i ako nije ekonomski isplativo veštački gajiti neke useve – prostor koji je potreban za aktivnu poljoprivredu se smanjuje i otvara se prostor za stalno sađenje drveća, a raste i potencijal za razvijanje kulture koja poštuje drveće, kao i za razvijanje pejzažne hortikulture. Tako se vraća poljoprivredni obrazac koji su stvorili Holanđani u sedamnaestom veku i poprima nekoliko novih oblika, baš kao što se vraća i urbani obrazac iz Holandije sedamnaestog veka, naravno adekvatno prilagođen; ta rana mutacija će verovatno postati nova dominanta.

Naše savremeno poznavanje ishrane, sa naglaskom na važnosti unosa sveže hrane i jedrog lisnatog povrća, osnažuje ovu poljoprivrednu tendenciju. To je već dovelo do ogromnog smanjenja površina posvećenih uzgajanju pšenice i kukuruza po glavi stanovnika u Sjedinjenim Američkim Državama. Lokalno snabdevanje svežim povrćem i voćem u svakom godišnjem dobu uskoro će postati odlika biotehničke poljoprivrede; naime, sa širenjem upotrebe električne energije i smanjenjem poljoprivrednih površina ne postoji razlog zašto veći deo snabdevanja namirnicama i robom ne bi dolazio iz lokalne regije. Većina mašina i opreme koja je potrebna modernoj poljoprivredi troši velike količine električne energije i može udruženo da ih koristi nekoliko poljoprivrednika. Štaviše, da bi njima poljoprivrednici efikasno rukovali potrebna im je adekvatna obuka i konstantan nadzor u skladu sa najnovijim naučnim saznanjima; sve to podrazumeva efikasnu saradnju poljoprivrede sa gradom. Otuda postoji potreba, čak i gledano iz ugla same poljoprivrede, da ruralne oblasti budu gušće naseljene i da svi moderni instrumenti kulture i kooperacije budu distribuirani u celoj regiji.

Nastavlja se