Libija: Srbi traže spas kroz pustinju

SRPSKI državljani evakuisani avionima već su stigli u Beograd, a spas iz libijskog haosa je, svakom nautičkom miljom koju pređe „Sveti Stefan 2“, sve bliži za naše ljude u Ras Lanufu i Sirtu. Procenjuje se da će i posle toga u Libiji ostati barem nekoliko stotina ljudi sa crvenim, ćiriličnim pasošem.

U Tripoliju ih nije ostalo mnogo, ali se oni nalaze širom ogromne zemlje, po površini dvadeset puta veće od Srbije. Ima ih u nemirnim gradovima na obali Mediterana, ali i stotinama kilometara daleko od civilizacije, naftnim poljima i u oazama u libijskom delu Sahare.

OPKOLJENI
GRAD Zavija, na oko pedesetak kilometara od Tripolija, potpuno je opkoljen. Zgrada tajne policije je zapaljena, sukobi u predgrađu traju već dva dana. Ljudi se plaše, skriveni su u svojim kućama.

Ovako za „Novosti“ iz Zavije, na obali Sredozemnog mora, koji je u četvrtak bio „udarna vest“ - što zbog navodne posete pukovnika Gadafija, što zbog stravičnih izveštaja da je najmanje deset ljudi poginulo u krvavim uličnim sukobima - „raportira“ Miša Popadić, iskusni košarkaški trener i otac bivšeg igrača Crvene zvezde Marka Popadića.

- Kolega, odbojkaški trener Miloš Vojnović i ja trebalo da je krenemo prema aerodromu u Tripoliju. Ljudi iz kluba Olimpik, u kojem radimo, pokušali su da nam obezbede prevoz, ali nisu uspeli jer je mesto opkoljeno - priča Popadić. - Ovaj grad ima veliki strateški značaj, zbog fabrika za vodu i naftnih postrojenja. U noći između utorka i srede dogodio se napad koji je odbijen.

Za razliku od većeg dela zemlje, Internet u Zaviji funkcioniše sve vreme. U zgradi u kojoj žive naši ljudi stanuju isključivo stranci.

- Pratimo vesti na televiziji Al džazira. Užasno je kakve se neistine prenose - ogorčen je Miša.

Kasnije su, ipak, i veze sa Zavijom prekinute, i to u jeku informacija da je u novim sukobima u ovom gradu zapaljena džamija, i da je narod izašao na ulice...

ZAMKE U PESKU
NIKOLA Đurić, dugogodišnji radnik libijske državne kompanije AGOKO, prošao je u četvrtak kroz pravi pakao na putu od naftnog polja Sarir do Ras Lanufa. Na sreću, ipak, najviše problema zadavao im je gibli, pustinjski vetar koji podiže pesak i smanjuje vidljivost, nego bande oko oaze Džalu, od kojih su svi strepeli.

- Nikola se, kao dugogodišnji radnik kompanije, među prvima ukrcao u specijalni autobus, kapaciteta 22 mesta, koji može da putuje preko pustinje - priča nam Bećir Musić, Nikolin kolega i jedan od osmorice naših državljana preostalih u Sariru. - Taj deo, od Sarira do iza Džalua, bio je najopasniji. Do nas dolaze strašne priče o neredima i nasilju koje se događaju na tom potezu. Srećom, oni su prošli bez ikakvih incidenata.

Na sličan put uskoro bi mogli da krenu i ostali. Osim Srba, tu su i tri Hrvata, četiri Bosanca... Bećir Musić kaže da je atmosfera dobra, uprkos svim opasnostima. Bezbednost preostalih ljudi na Sariru nije ugrožena, imaju hrane i vode. Ali, sa zebnjom gledaju - u nebo.

- Pronose se glasine da će naftna polja biti bombardovana. A mi smo u njihovoj neposrednoj blizini! - govori Musić. - Važno je, ipak, da nema panike. Stvari su mnogo manje dramatične nego što to svetski mediji predstavljaju. Pogotovo za strance. Jer, ovo je sukob između Libijaca, a inostrane državljane uglavnom ne diraju.

NAPAD BANDE
U LIBIJI je počeo građanski rat! Poslednjih dana niko ne sme sam da izlazi na ulicu. U nabavku i do aerodroma me je pratio prijatelj Arapin, kod koga sam stanovao - priča za „Novosti“ Valjevac Slobodan Ilić (36).

Posle prespavane noći u svom domu i dramatičnog spasavanja iz Tripolija avionom „Jata“, koji je uputila Vlada Srbije, on kao da ne veruje da se „izvukao iz pakla rata“. Objašnjava da poslednjih trinaest godina radi u ovoj afričkoj državi i da donedavno ništa nije nagoveštavalo da može doći do haosa.

Ilić nam je u četvrtak u podne ispričao da se sat pre našeg razgovora čuo sa prijateljem iz Minsuratija:

- Koliko sam uspeo da ga razumem, tamo su upravo počeli najžešći okršaji vojske i demonstranata.

Razbojnici su pre nekoliko dana iz depoa koji Ilić kao monter obilazi, 250 kilometara zapadno od Tripolija, odneli robu u vrednosti od preko milion evra. Pretili su da će ubiti svakoga ko im stane na put.

- Niko nije smeo da im se suprotstavi. Kolege iz Italije sutradan su otišle kući. Ostali smo samo nas dvojica Srba. Tada sam video da je đavo odneo šalu. Rizikovao sam tih 250 kilometara, ali nekako sam uspeo da se dokopam Tripolija, a najzad i svoje zemlje.

LAK PLEN
- U BREGI je isuviše mirno - priča nam dr Dragoljub Čorbić, jedan od 15 srpskih lekara zarobljenih u ovom gradu, na osamdesetak kilometara od Ras Lanufa. - Nema nikakvog obezbeđenja, ni žive duše oko nas. Ako nas bilo koja strana napadne, bićemo veoma lak plen.

Naši državljani iz Brege još ne mogu ni da pomisle da krenu prema luci Ras Lanuf, gde će stići „Sveti Stefan 2“. Putevi su previše opasni, a asfaltom gospodare naoružani pobunjenici i lokalne bande.

- Čuli smo od britanskih kolega da po njih dolazi brod. Pokušaćemo da se ukrcamo na njega, naravno, uz saradnju sa našim ministarstvom spoljnih poslova - govori dr Čorbić.