Stiče se utisak da je bila potreba samo varnica pa da buknu protesti širom Bliskog istoka i severne Afrike. Nakon demonstracija u Tunisu koje su rezultirale smenom predsednika Zin Al Abidin Ben Alija, neredi su se „prelili“ u Egipat, gde je šef države Hosni Mubarak bio primoran da se povuče s funkcije nakon trideset godina na vlasti.
Ubrzo nakon toga poprište sukoba postali su i Bahrein, Jemen, Jordan, Libija, Alžir. Organizatori protesta su uglavnom mladi, kojima su dozlogrdili autoritarni režimi, te zahtevaju ekonomske i političke reforme, otvaranje novih radnih mesta i viši životni standard. Neredima širom arapskog sveta pobuđena su pitanja regionalne stabilnosti, položaja islamističkih grupa kao i kakvu ulogu treba da ima Vašington u promociji demokratije na Bliskom istoku, ali i svuda u svetu.
Bilo kako bilo, protesti, čini se, daju rezultate. Nakon svrgavanja Mubaraka, vlast je preneta na Oružane snage Egipta. Nedugo zatim raspušten je egipatski parlament, suspendovan je ustav, ukinuto je vanredno stanje koje je bilo na snazi trideset godina i palo je obećanje da će tokom sledećih šest meseci ili najviše do kraja godine biti održani slobodni, transparentni izbori. Jordanski kralj Abdulah imenovao je novog premijera, a jemenski predsednik Ali Abdulah Saleh, koji je na vlasti gotovo trideset pet godina, objavio je da neće tražiti još jedan mandat.
O odlučnosti i nepokolebljivosti demonstranata svedoči primer Bahreina. Nakon žestokih sukoba s policijskim snagama, učesnici protesta su istakli da su spremni da rizikuju živote za ostvarenje svojih ciljeva i da se neće smiriti dok god ne bude izvesno da će reforme biti sprovedene. Nisu krili radost nakon što su se snage bezbednosti nedavno povukle s Trga Perl u Manami. Međutim, dobri poznavaoci prilika navode da još nema mesta za slavlje, budući da taj potez bezbednosnih snaga ne predstavlja okončanje borbe, već samo početak potencijalnih pregovora između vlasti i naroda.
Šta će biti krajnji rezultat previranja na Bliskom istoku i u severnoj Africi ostaje da se vidi. Pojedini analitičari ističu da je važno odbaciti pretpostavke da će težnja ka promenama u arapskom svetu rezultirati usponom radikalnih islamističkih režima, jer, kako naglašavaju, ovde nije reč o borbi za verska uverenja, već za uspostavljanje demokratije sa svim njenim prednostima i manama. U svakom slučaju, stiče se utisak da je arapski svet krenuo putem promena s kojeg nema povratka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
