Skoro 8.000 nastavnika traži posao

Toliko ih je nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

A koliko je potencijalnih profesora koji se nadaju da će se obistiniti upozorenje Žarka Obradovića, ministra prosvete, da će predavači koji su se obustavljajući nastavu suprotstavili zakonu snositi disciplinske mere, među kojima je najstroža otkaz – može se suditi samo po komentarima na medijska izveštavanja o aktuelnom štrajku.

Neki tvrde da kada bi se od štrajkača tražilo da potpišu da će da rade kao do sada jer će u protivnom izgubiti posao, većina bi odmah odustala od protesta u školama. Da je potpuno obustavljanje nastave u Srbiji nezakonito može se zaključiti čitanjem Zakona o štrajku.

U njemu su naznačeni posebni uslovi protesta (obezbeđivanje minimuma rada) za delatnosti od javnog interesa: elektroprivredu, vodoprivredu, saobraćaj, informisanje (radio i televizija), PTT usluge, komunalne delatnosti, proizvodnju osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvenu i veterinarsku zaštitu, prosvetu, društvenu brigu o deci i socijalnu zaštitu.

Propis osporavaju sindikalci u obrazovanju pozivajući se na konvencije Međunarodne organizacije rada i posebno na preporuku da prosveta ne treba da bude svrstana u delatnosti čija bi privremena obustava rada ugrozila život populacije ili njenog dela.

U prilog tome sindikalci se drže osnovnih odredbi Zakona o radu koji počinje sa rečenicom: „Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju se ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama.”

„O zakonitosti štrajka isključivo odlučuje sud. Isto je u vezi sa eventualnim sankcijama. Mi nemamo pravo da o tome donosimo zaključke. Nama se niko nije obraćao, niti poslodavac u ovom slučaju Ministarstvo prosvete, niti štrajkački odbor. U ovoj fazi nema mesta za naše delovanje“, razjasnio je Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike.

Profesor-prodavac

„S diplomom Geografskog fakulteta radim u butiku više od osam sati dnevno i svakog drugog vikenda imam slobodan dan, a u toku godine dve nedelje odmora. I to za platu koja ne premašuje 25.000 dinara. Odmah bih se menjao za stalan posao u školi, maštam o prosečnoj plati od 38.000 dinara, neradnom zimskom, letnjem, uskršnjem, prvomajskom... svim plaćenim raspustima i slobodnim vikendima i praznicima. I znam bar još deset diplomiranih geografa koji rade neprijavljeni u turističkim agencijama, kuhinjama restorana, obezbeđenju tržnih centara”, priča tridesetogodišnji profesor geografije D. M., zvanično nezaposlen.

U prodavnici obuće i kožne galanterije, u ulozi trgovca, cipele, čizme i torbe na sniženju nudi – profesorka istorije V. I. (32). Radi dvokratno od ponedeljka do petka, i jednu smenu svake subote za oko 17.000 dinara mesečno. Ne krije da bi radije stajala za katedrom, nego pred inventarom i mušterijama u radnji.

Pošto u redovnim školama mesta nema, kako znaju snalaze se i profesorke nemačkog, jedna rodom iz Pančeva druga iz Kraljeva. Povremeno drže kurseve stranih jezika u nekoliko privatnih škola za 500 dinara po času.

Dvostruko više naplaćuju sat i po vremena predavanja đacima u iznajmljenom stanu koji kao cimerke dele u centru prestonice. I tako sastavljaju kraj s krajem, i maštaju da dobiju posao u osnovnoj ili srednjoj školi.