Baba Vanga postaje svetica

Taj predlog je izneo arhijerejski namesnik za Petrič Angel Kočev, koji je u kući u kojoj je Vanga živela do smrti 1996, služio obred jeleosvećenja, svete tajne u pravoslavlju kada se osvećuje ulje za pomazanje bolesnika.

Kuća je do 2007. godine bila zatvorena, a uskoro će biti pretvorena u muzej.

Kočev je istakao da je slepa Vanga "mučenica pravoslavne crkve", lečila je bolesne, poznavala trave i davala nadu unesrećenima, kao i da su se dešavala "čudesna isceljenja".

Nakon njene smrti hiljade ljudi dolazi u hram koji je ona podigla, odlaze na njen grob, doživljavaju pozitivnu energiju, postižu duhovnu čistotu i isceljenje, dodao je on.

"Mnogi u Bugarskoj i šire žele da se ona kanonizuje", rekao je Kočev i pozvao Sveti sinod da razmotri ovu inicijativu.

Baba Vanga, Vangelija Pandeva Guščerova, je rođena 1911. u Strumici, Makedonija, u tursko vreme, 1911.

U 12. godini joj se desilo "nešto čudno", po vedrom vremenu podigao ju je iznenadan jak vetar i poneo nekoliko metara. Nakon toga je oslepela.

Počela je da proriče, navodno je predvidela dan bombardovanja Beograda 6. april 1941, kao i smrt bugarskog cara Borisa, zemljotres u Skoplju, ali i svoju smrt.

Navodno je rekla da će se "Jugoslavija raspasti jer Srbi mnogo psuju Boga".

Kod baba Vange odlazili su i mnogi bugarski i sovjetski komunistički funkcioneri.

Za života podigla je svojim novcem u selu Rupište veliku crkvu posećenu svetoj Petki.

U verskim medijima su objavljeni i članci koji smatraju da se radi o "hrišćanskom okultizmu", koje je prisutno tokom cele istorije vere, a koji je Šesti Vaseljenski sabor u 61. pravilu osudio i stavio pod crkvenu kaznu.

Šestogodišnje pokajanje, bez pričesti, određeno je za one koji misle da "vide nešto", ali i za one koji vode mečku i druge životinje za zabavu, ili proriču sudbinu, predskazuju događaje, rade sa talismanima i gataju, prenosi VIA.