Na pomolu epidemija gripa u Beogradu

BEOGRAD - Aktivnosti virusa grupa u naredne tri do četiri nedelje u Beogradu imaće epidemijske razmere, dominiraće virus pandemijskog gripa AH1N1, ali u cirkulaciji će biti i virus AH3N2, kao i virus tripa B, izjavio je danas epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Predrag Kon.

Sezona gripa će trajati i tokom marta, međutim, posle prve nedelje ovog meseca, ne bi više trebalo da ima epidemijske karakteristike, naveo je Kon u izjavi dostavljenoj medijima.

U Srbiji se ne očekuje izrazito visoka aktivnost virusa gripa, međutim nije nemoguće da se u pojedinim okruzima i to dogodi, rekao je Kon.

Epidemija, koja će imati karakteristike sezonskog gripa, biće uglavnom srednjeg intenziteta i verovatno će u periodu od jedne do dve nedelje biti visokog intenziteta.

Maksimum oboljevanja od gripa u Evropi prošao je u Velikoj Britaniji i Španiji, dok se u ostalim zemljama povećava aktivnost virusa.

Visok intenzitet aktivnosti virusa gripa se u ovom trenutku registruje u Ruskoj Federaciji, Turskoj, Bugarskoj i Grčkoj, izrazito visoka aktivnost virusa prijavljena je u Uralskoj oblasti Ruske Federacije, gde dominira virus pandemijskog gripa AH1N1.

Vreme vakcinacije je prošlo i oni koji su vakcinisani, bilo pandemijskom vakcinom 2009/2010 godine, bilo sezonskom vakcinom u toku jeseni 2010. godine, zaštićeni su od teških formi ove bolesti.

Vakcinacija sada ima smisla samo kod onih osoba koje mogu u periodu od tri nedelje da obezbede takve uslove života da ne dolaze u kontakt sa osobama koje imaju respiratorne tegobe, naveo je on.

Virus će inficirati i zdrave i hronične bolesnike, međutim oboljenje je značajno ozbiljnije kod hroničnih bolesnika, uključujući i izrazito gojazne osobe, kao i trudnice u poslednjem trimestru trudnoće.

Prema njegovim rečima, u vreme epidemije gripa, trebalo bi smanjiti socijalne kontakte, a to se posebno odnosi na hronične bolesnike, izrazito gojazne osobe i trudnice.

Takođe, ovo je period kada bi oni koji imaju respiratorne tegobe trebalo mnogo više da vode računa o osobama iz svoje neposredne okoline, a posebno da izbegavaju kontakt sa hroničnim bolesnicima.

Pred nama je period od mesec dana, kada bez preke potrebe, ne bi trebalo da se odlazi kod lekara, jer u čekaonicama lako mogu da se zaraze ljudi koji nisu bolesni, upravo od pacijenata koji su došli zbog respiratornih tegoba.

Osobe koje imaju izrazite respiratorne tegobe (sa napadima kijanja i kašlja) ne bi trebalo da odlaze na posao i tako šire grip, vrtići bi morali tako da organizuju svoj rad da u slučaju pojave bolesti kod dece, odvoje poseban prostor za njihovu izolaciju, dok roditelji ne dođu da ih preuzmu, naveo je Kon.