Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je 2. februara upućen Narodnoj skupštini, u potpunosti je usklađen sa regulativom Evropske unije i ima za cilj da zaštiti građane od banaka i lizing kuća koje primenjuju nefer poslovne prakse – izjavila je juče Mira Erić Jović, vicepremijer Narodne banke Srbije.
Zakon će početi da se primenjuje najranije šest meseci od usvajanja, pošto je posle njegovog stupanja na snagu ostavljen rok od tri meseca za donošenje podzakonskih akata i još toliko za usklađivanje opštih akata banaka i ugovora sa klijentima sa novim pravilima, a njegove odredbe će važiti i za već zaključene ugovore o kreditima, lizingu ili nekom drugom proizvodu. Prema rečima Erićeve to ne znači da će se zakon primenjivati retroaktivno jer će njegove odredbe važiti samo za buduće rate klijenata.
– Uostalom, mi smo i ranije govorili da pojedine prakse banaka, kao što je pozivanje na poslovnu politiku kao razlog za promenu kamatnih stopa, nisu u skladu sa zakonom o obligacionim odnosima, a on je usvojen 1978. godine. Novim zakonom će se jasno predvideti da sve obaveze klijenata moraju biti određene ili odredive, što znači da će promena kamate morati da se vrši u skladu sa nekim odredivim kriterijumom, kao što je recimo euribor, libor ili referentna kamatna stopa NBS-a, a ne prema poslovnoj politici, pogoršanju makroekonomske situacije, kretanjima na tržištu i slično – navela je Erićeva.
Među glavnim novinama koje donosi zakon je i obaveza banaka da pri računanju rate za kredit koriste isti tip kursa koji je primenjen pri njegovom odobravanju (zabranjeno je da banka recimo kredit izdaje primenjujući prodajni kurs, čime klijent dobija manje novca u dinarima, a da rate obračunava po kupovnom, čime klijent daje više novca u dinarima), a prilikom oglašavanja efektivnu kamatnu stopu moraju da navedu uočljivije od ostalih podataka.
Ako se neka usluga oglašava kao besplatna, recimo kao kredit sa nula odsto kamate, banka mora da navede i ostale uslove odobravanja. Gašenje računa i kartica od sada će biti besplatno, a klijenti će moći da prevremeno otplate kredit uz naknadu od samo 0,5 ili jedan odsto u zavisnosti od toga da li je do kraja redovne otplate ostalo manje ili više od godinu dana. Uz to, naknada se može tražiti samo kod kredita sa fiksnom kamatnom stopom, a ne i kod onih sa varijabilnom i to samo ako je iznos prevremene otplate u periodu od 12 meseci veći od 600.000 dinara. Izuzetak su stambeni krediti kod kojih naknada ne može biti veća od iznosa kamate koju bi korisnik platio tokom perioda između prevremene otplate i roka ispunjenja obaveze iz ugovora o kreditu.
U skladu sa Direktivom 48 EU, u zakon je ubačena i odredba kojom se građanima daje pravo da odustanu od kredita u roku od 14 dana od njegovog zaključenja bez obrazloženja, osim kod hipotekarnih zajmova, gde ova mogućnost postoji samo ako banka korisniku još nije stavila sredstva na raspolaganje. Ustanovljeno je i pravo korisnika platnih kartica da banci plate samo 15.000 dinara duga u slučaju da je kartica neovlašćeno korišćena, odnosno ukradena, što je po rečima Erićeve odredba koja važi i u EU i „nije poziv na kriminal“, a u slučaju da banka dokaže zloupotrebu od strane klijenta, to pravo ne važi.
Nema pominjanja kredita u evrima
Banke će biti u obavezi da građanima ponude svoje dinarske proizvode, a samo na izričit zahtev klijenta moći će da ih informišu i o svojim deviznim kreditima, sa izuzetkom stambenih kredita za koje ovo ograničenje ne važi. To znači da će prema zakonu, kada klijent dođe u banku da traži keš kredit, službenik morati da mu prvo ponudi dinarsku pozajmicu, ali neće smeti da mu nudi zajam u evrima, osim ako klijent sam ne zatraži da čuje da li banka nudi i evro kredite.
Kazne
Banke koje ne budu poštovale nove propise,NBS će kazniti sa 500.000 dinara, odnosno sa milion dinara, ako ni posle prve kazne ne isprave propust, ali Erićeva ne očekuje da će banke sebi dozvoliti da do toga dođe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
