Berlin i Peking jačaju saradnju

NA industrijalizaciji Kine odlično je zaradila Nemačka, obe zemlje su kao dobitnice izašle iz svetske ekonomske krize, pa nemački menadžeri računaju i na drugi deo kineskog uspona koji sledi, zaključci su analitičara koji se bave pitanjima međusobnih odnosa velikih evropskih i azijskih država.

- Nemačka i Kina, u svakom slučaju, dobro će sarađivati. Ogromne stope rasta biće nešto manje, ali privreda će i dalje biti u usponu - ocenio je analitičar Ahim Haug za “Dojče vele”.

On nije jedini koji sa optimizmom gleda na perspektive dveju zemalja. I ekonomista moćne Komerc banke Jerg Kremer već duže vreme mašta o novoj “osovini rasta Berlin - Peking”.

Nemačka je imala posebnu korist od kineskog privrednog rasta. Zahvaljujući programu subvencija, Kina je brzo prebrodila privrednu krizu i u prošloj godini ponovo je imala privredni rast od oko 10 odsto. Od toga su koristi imale sve ključne industrije u Nemačkoj. Rasta u elektroindustriji od 12 odsto ne bi bilo bez porudžbina iz Kine. “Folksvagen”, BMV i “Mercedes” udvostručili su prodaju vozila u najmnogoljudnijoj zemlji. U hemijskoj industriji koristi su imali “Bajer”, BASF i “Lankses”, jer je Kina najveći kupac sintetičkih materijala i drugih hemijskih proizvoda...

Tokom krize je saradnja između dveju zemalja postala još tešnja. Prvi put Nemačka najviše uvozi iz Kine i ona je njen prvi trgovinski partner van EU. Za Kinu, Nemačka je najveći evropski investitor.

Već danas, četiri od pet luksuznih automobila u Kini su iz nemačkih fabrika. Neki kritičari, doduše, opominju da automobilska industrija postaje suviše zavisna od kineskog tržišta. Tako je vest iz Pekinga da će glavni grad Kine iduće godine dozvoliti registraciju upola manjeg broja vozila nego u 2010. dovela do drastičnog pada vrednosti akcija nemačkih proizvođača.