Spora obnova KBC "Dragiša Mišović"

Prema rečima odgovornih, najviše vremena je otišlo na izradu projekta i prikupljanje dozvola, a osim dve velike inostrane donacije, nije ni bilo novca za veće radove.

Na prvi pogled, uradilo se dosta. Prolaznicima za oko prvo zapada novi, plavi krov. Međutim, ispod krova, situacija skoro kao pre godinu dana.

Direktor bolnice Radisav Šćepanović objašnjava da posao ide najbrže moguće, ako se u obzir uzme komplikovana administracija i prikupljanje dozvola.

"Svaka procedura javne nabavke prvo zahteva da donesete odluku, a nju možete da donesete onda kad imate pare na računu firme koja raspisuje javnu nabavku. Taj postupak, kada imate pare i kad ga raspišete i objavite u Službenom glasniku, traje tri meseca", kaže on

Američka vlada donirala je 700.000 dolara koji će biti upotrebljeni za operacioni blok, a očekuje se novac turske vlade kojim će se srediti drugi sprat, na kojem su operacione sale i intenzivna nega. Radovi bi trebalo da počnu u martu i da se odvijaju istovremeno.

"Svi hoće da urade jedan sprat. Ako uradite sprat, onda nemate na šta da uvežete vodovod, kanalizaciju, struju, tako da smo se dogovorili. Vrlo brzo će početi radovi na vertikalama. To su vertikale vode, kanalizacije, struje, dojave požara, što mora da poveže svih osam etaža, što je dotrajalo i što je odavno moralo da se popravi", kaže Šćepanović.

Iako je prvobitna procena bila da će ukupna vrednost radova biti 150 miliona dinara, ta suma je daleko premašena i sada iznosi čak 650 miliona, a od letos je projekat rekonstrukcije poveren Agenciji za investicije. U poslednjih godinu dana od Gradskog sekretarijata za zdravstvo nije stigao ni dinar.

"Prvo morate da znate šta znači imati budžetski lanac i kako se troši. U ovom trenutku bolnica ima još neutrošenih sredstava od osiguranja. Mi smo, da bi napravili pripremu od donacije Apotekarske ustanove Beograd, isplanirali da se 20 miliona prebaci na Agenciju za potrebe 'Dragiše Mišović' i Sekretarijat u ovoj godini nije imao ni obavezu ni potrebu da izdvaja taj novac pošto bi na kraju godine on propao jer ne bi bio utrošen", kaže Zoran Blagojević, gradski sekretar za zdravstvo.

Veći deo zgrade izgoreo je u požaru 24. oktobra 2009. godine. Vatra je zahvatila više od 1.200 kvadrata, a u uništenom delu bile su smeštene laboratorija, ambulanta i hitna služba, odeljenja Interne medicine, hirurgija, koronarna jedinica... Bila je to najveća zgrada u okviru ovog kliničko-bolničkog centra, u koju je stalno bilo ulaganja.

Kada radovi počnu punom parom, građevince očekuje veliki posao. Jedan od najvećih je kompletna zamena električnih instalacija, jer u 60 godina staroj zgradi strujna infrastruktura nije obnavljana. Uprkos tome, odgovorni tvrde da će vrpca nove, rekonstruisane zgrade biti presečena najkasnije do kraja 2011. godine.