Politički interesi usporavaju put ka EU

Kako nam je objašnjeno, ovaj predlog Kancelarije je u skladu s preporukama Evropske komisije, ali njegovo usvajanje zavisi od Vlade, odnosno političkog dogovora koji bi se morao napraviti. Ideja je da akcioni plan bude usvojen do kraja godine, tako da stranke vladajuće koalicije imaju svega nedelju dana da usklade stavove, bar oko minimuma da je navedene reformske zakone neophodno usvojiti u Skupštini Srbije do leta 2011, dok bi se na konkretnim rešenjima radilo tokom zime i ranog proleća.

„Nema napretka. Ništa se nije promenilo“, kratko i jasno je odgovorio Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, na pitanje Danasa da li ima napretka u konsultacijama članica vladajuće koalicije o setu izbornih zakona. Marković kaže da očekuje da će do dogovora ipak doći, ali i da je teško prognozirati tačno kada.

Minimum oko kojeg bi stranke trebalo da se relativno lako saglase je ukidanje blanko ostavki izmenama zakona o izboru poslanika i odbornika. Do sada su za tu meru jasno bili samo DS i G17 plus, ali izgleda da se i SPS predomislio. Branko Ružić, šef poslaničke grupe SPS-JS u Narodnoj skupštini, ističe za Danas da pitanje blanko ostavki ône može biti spornoö i navodi da se SPS zalaže za to da mandati pripadaju poslanicima i odbornicima. Ružić ocenjuje da postoji politička volja da se to pitanje reguliše i smatra da će Vlada to i učiniti „u razumnom rokuö.

ôPitanje blanko ostavki mora da bude rešeno, ne samo zbog bržih evropskih integracija Srbije, već i zbog nas samih. Ustavna odredba ne ostavlja imperativ da se mora menjati Ustav Srbije zbog blanko ostavki, već je to moguće uraditi i promenom zakonaö, ukazuje naš sagovornik. Kada je reč o izbornom sistemu, Ružić kaže da je pitanje vremena kada će Vlada Srbije izaći s predlogom, ali dodaje da izborni sistem mora biti ôrealističan i sprovodivö.

Teško je prognozirati da li će socijalisti smatrati „realističnim“ ukoliko Ujedinjeni regioni Srbije na čelu s G17 plus budu insistirali da novi izborni sistem bude „mešoviti“, to jest kombinovani proporcionalno-većinski, što je značajna razlika u odnosu na predlog Ministarstva za državnu upravu da se ubuduće glasa po „proporcionalnom, ali izrazito personalizovanom“ sistemu.

Sudeći po Nacrtu platforme za regionalizaciju i decentralizaciju Srbije, URS će tražiti od DS i SPS da se saglase s predlogom da polovina poslanika i odbornika sa izbornih lista bude birana proporcionalno, na osnovu uspeha liste, a polovina direktno, zarad „direktnih sučeljavanja“ kandidata. Ukoliko ovo bude i zvanični predlog URS, a model mu je izgleda postojeći način glasanja za Skupštinu Vojvodine, to bi značilo i da Srbija bude podeljena na više izbornih jedinica, što bi sve podrazumevalo donošenje drastično drugačijeg zakona u odnosu na predlog Ministarstva.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ocenjuje za Danas da bi stranke minimum saglasnosti morale da postignu oko brisanja ustavne odredbe kojom poslanici svoj mandat „vezuju za strankuö. Nenadić ukazuje da su blanko ostavke nezakonite i da ono što u Ustavu piše ne može neposredno da se primeni, jer nema zakona koji određuje pod kojim uslovima poslanik može svoj mandat da preda stranci.

Vladimir Todorić, izvršni direktor Centra za novu politiku, ističe za Danas da blanko ostavke i nenalaženje kompromisa u vezi s izbornim sistemom nisu jedini problem s kojima se susreće Srbija u vezi ispunjavanja zahteva Brisela, ôjer političke volje nema i, na primer, u vezi s restitucijomö. Todorić ocenjuje da je vladina Kancelarija za evropske integracije u nezavidnom položaju, „jer je na njima odgovornost, a nemaju podršku drugih relevantnih organa“.

– Ako bi se sada usvojio akcioni plan o deset tačaka, rokovi za izvršenje predviđenih reformi postali bi realni. S druge stane, Božidar Đelić je najavio da će odgovori na Upitnik EK biti spremni do kraja januara. To praktično znači da bi rokovi iz akcionog plana bili prekratki za ispunjenje zahteva iz Upitnika – ukazuje Todorić i upozorava bi da odugovlačenje i nedostatak političke volje mogli da dovedu do usporavanja evropskih integracija Srbije.