Sa 39.557 hektara somborski ratari ubrali su u proseku 7,2 tone kukuruza, a zadovoljstvo je uvećala i dobra cena žutog zlata. Poljoprivredna preduzeća i zadruge kukuruz su uzgajale na nešto više od 6.000 hektara, a po jednom je rodilo čak 8,1 tonu. Zemljoradnici su pod ovim usevom imali oko 33.500 hektara, a prosečan prinos je ravno sedam tona po hektaru.
– Godina je bila izuzetno naklonjena proizvodnji kukuruza, pa je na ovom području ostvaren jedan od najboljih prosečnih prinosa. Valja ukazati i na razlike u prinosima, koje su veće od tonu po hektaru, a razloge treba tražiti u manjim ulaganjima, nemogućnosti da se ispoštuje agrotehnika, te slabijoj zaštiti od korova – kaže za Danas dipl. inž. Radiša Đorđević iz Poljoprivredne stručne službe u Somboru.
Kada se ovde govori o poljoprivredi, često se ukazuje baš na razlike u prinosima na njivama preduzeća i individualnih proizvođača. Da je ove jeseni prinos kukuruza na svih 39.500 hektara kao na imanjima preduzeća i zadruga 8,1 tonu bilo bi ubrano 34 do 35.000 tona više, pa pomnoženo sa cenom budžeti bi bili znatno uvećani. Ali, to je tema za neku drugu priču.
– Kao ratar zadovoljan sam cenom kukuruza, ali kao stočar biću na gubitku. Otkupna cena tovnih svinja sada se kreće oko 125 dinara po kilogramu žive mere, a s obzirom na cenu kukuruza, koja dostiže i do 20 dinara po kilogramu, i na skupu soju, odnosno njenu sačmu, tovljenici bi morali da budu znatno skuplji. Računam da je proizvodna cena tovnih svinja 160 do 170 dinara po kilogramu žive vage, a država nikad nije imala sluha za paritete, pa proizlazi da je sada bolje prodati kukuruz sa njive nego toviti svinje ili junad – ističe Mihajlo Romer, poljoprivrednik iz Sombora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
