Šoškić: Inflacija nastavlja da raste i sledeće godine

Iako nije želeo da se izjašnjava o ocenama analitičara da bi inflacija do kraja godine mogla da dostigne čak 11 odsto, guverner je, predstavljajući tekuća monetarna kretanja, prikazao projekciju NBS-a po kojoj bi inflacija na kraju godine mogla da se kreće u rasponu od 10 do 12 procenata.

Šoškić je upozorio da na veliki rast cena prevashodno utiču skokovi cena prehrambenih proizvoda i proizvodi čije cene kontroliše država, posebno naglasivši da po njegovom mišljenju država „ne bi trebalo da ozbiljno razmatra zahteve javnih preduzeća za povećanjem cena njihovih usluga, sve dok se u njima aktivnom racionalizacijom ne postignu uštede“.

– Veoma je bitno da se država strogo pridržava zakona o fiskalnoj odgovornosti i da se strogo pridržava dogovora koji je postigla sa NBS-om o visini povećanja regulisanih cena. Cene pod kontrolom države zaista moraju da ostanu u domenu cilja dogovorenog sa centralnom bankom da bismo se izborili sa inflacijom. Međutim, ako ne podignemo nivo ekonomske aktivnosti i izvoza, nećemo moći da zaslužimo makroekonomsku stabilnost na duži rok i nema te monetarne politike koja bi to mogla da reši. Referentna kamatna stopa ne može da utiče na cenu hleba, mleka i mesa. Ona može samo da utiče na inflatorna očekivanja i na agregatnu tražnju i ima odloženo dezinflatorno dejstvo – upozorio je guverner, dodavši da će za uspešno targetiranje inflacije u narednoj godini biti potrebno da se uspostave mehanizmi koji će obezbediti veću stabilnost cena poljoprivrednih proizvoda, da se ne bi dešavali veliki nagli skokovi ili padovi cena hrane, zatim da je potrebno da se poveća konkurentnost, odnosno da se unaprede antimonopolski sistemi.

Šoškić je ipak dodao da uprkos tome što „ni izbliza“ ne možemo da budemo zadovoljni ekonomskom situacijom, „nema mesta ni nekakvim apokaliptičnim scenarijima“.

NBS očekuje da će inflacija nastaviti da raste u prva tri meseca naredne godine, do kada bi mogla da dostigne od 10 do 14,5 odsto na međugodišnjem nivou, da bi se zatim malo „smirila“ i od trećeg tromesečja 2011. godine počela da se značajnije vraća u okvire inflatornog cilja za tu godinu.

Kako je istakao Šoškić, u oktobru je zaustavljen pozitivan trend rasta industrijske proizvodnje, koja je zabeležila desezonirani pad od 3,2 odsto, pri čemu je prerađivačka industrija pala za čak 5,4 procenta“. „To nisu dobre vesti“, primetio je guverner, dodavši da je uz pad proizvodnje i promet praktično stagnirao. Prema Šoškićevim rečima, devizne rezerve trenutno su na nivou od 9,5 milijardi evra, od čega su neto rezerve 4,5 milijardi, što je po njemu i dalje znatno iznad donjeg praga od četiri milijarde dogovorenog sa Međunarodnim monetarnim fondom, zbog čega guverner ne smatra da bi trebalo povlačiti dodatna sredstva iz aranžmana sa tom međunarodnom institucijom.

Moguće povećanje obavezne rezerve

Šoškić je dodao i da je prošlonedeljna odluka NBS-a da podigne referentnu stopu na 11,5 odsto bila proizvod visokih inflatornih očekivanja izazvanih rastom cena hrane, bržeg rasta regulisanih cena od očekivanog i efekata depresijacije dinara. Guverner je na kraju ponovio i da će NBS, ako bude neophodno iskoristiti i mogućnost podizanja obavezne rezerve banaka kako bi inflaciju naredne godine održala u granicama projektovanog cilja.

Skok od 9,9 odsto

Republički zavod za statistiku juče je saopštio da je inflacija u novembru merena indeksom potrošačkih cena povećana za 1,5 odsto u odnosu na oktobar, a u odnosu na novembar prošle godine 9,6 odsto. Ipak, kada se posmatra samo ova godina, potrošačke cene su zaključno sa novembrom skočile za 9,9 odsto.