Prvi osnovni sud u Beogradu izrekao je danas oslobađuajuću presudu za 10 optuženih za skrivanja Ratka Mladića. Izrečene samo kazne za nelegalno držanje oružja. Tužilaštvo najavljuje žalbu a obratić se i Visokom savetu sudstva.
Sudko veće sudije Dragana Garića oslobodilo ih je optužbi da su od 2002. do 2006. godine doprineli da Mladić ne bude otkriven i uhapšen, iako su znali da je pred Tribunalom u Hagu optužen za najteža krivična dela ratnih zločina.
Oslobađajuća presuda ne predstavlja iznenađenje za odbranu, izjavio je danas branilac prvooptuženog Stanka Ristića i njegovg sina Predraga advokat Nemanja Govedarica.
"Ovom odlukom sud je pokazao da je pobedilo pravo i struka. Ovo je jedina moguća odluka zasnovana za zakonu i smatram da je njom prikazano da se može odoleti svakoj vrsti pritisaka", rekao je Govedarica Tanjugu.
On je dodao da protiv njegovih branjenika ne postoji nijedan dokaz da su skrivali Ratka Mladića, na šta je odbrana ukazivala od početka suđenja.
Blagoje Govedarica osuđen je na šest meseci zatvora, ušlovno na dve godine zbog nedozvoljenog držanja pištolja cz 99 i 15 metaka.
Sudija Garić je obrazložio da je za pojedina krivična dela nastupila zastarelost 2008. ili 2009 godine, dok u odnosu na ostala krivična dela nije dokazana krivica optuženih.
"Nesporno je da je Stanko Ristić iznajmiljivao stan u ulici Jurija Gagarina i plaćao račune za njega, ali nema dokaza da je Ratko Mladić boravio u tom stanu, kao ni da ga je Vojislav Ivanović povremno vozio", istakao je sudija Garić.
On jhe napoimenuo da se sudsko veće prilikom utvrđivanja presude rukovodilo isključivo zakonom i dokazima koji su izvedeni tokom suđenja.
Tužilaštvo ima pravo da uloži žalbu Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15 dana posle prijema pisanog otpravka presude.
Optužbi su oslobođenji Stanko Ristić, Saša Badnjar, bivši oficiri Marko Lugonja i Ratko Vučetić, zatim Tatjana Vasković, njena majka i brat Ljiljana i Bojan Vasković, Blagoje Govedarica, Predrag Ristić i Borisav Ivanović.
Objavljivanje presude prvobitno je bilo zakazano za 4. novembar, ali je odloženo zbog zahteva tužilaštva, koji je tog jutra stigao u sud, za izuzeće sudskog veća i predsednika suda zbog pristrasnosti. Ti zahtevi su u međuvremenu odbačeni kao nedozvoljeni, odnosno neblagovrenemi.
Postupak protiv 10 optuženih za pomaganje u skrivanju Mladića od 2002. do 2006. u Beogradu počeo je pre više od četiri godine, kada je njih 11 uhapšeno i zadržano u pritvoru osam meseci, posle cega su pušteni da se brane sa slobode.
U međuvremenu je preminuo prvooptuženi Jovo Đogo, koji je bio oficir u Vojsci Republike Srpske pod Mladićevom komandom tokom rata u BiH.
Svi optuženi, osim generala VRS Marka Lugonje, negirali su tokom suđenja da su skrivali Mladića, braneći se da su "stanove iznajmljivali za kockanje i švaleraciju" ili prosto odbijajući da priznaju navode optužnice.
"Mladićevi jataci" uglavnom su izbeglice iz BiH, koje su tokom sukoba 1990-ih našle utočište u Beogradu.
Oficir VRS Jovo Đogo, koji je preminuo prošle godine, u optužnici je označen kao organizator operacije skrivanja od 2002, kad je Mladić napustio vojne objekte, pa do kraja 2005. godine.
Mladića (68) je Haški tribunal optužio za 15 krivičnih dela ratnih zločina i genocida protiv Bošnjaka i Hrvata u ratu u BiH između 1992. i 1995. godine.
Optužnica, podignuta 1995, tereti Mladića za genocid, zločine protiv čovečnosti i mnogobrojne ratne zločine (uključujući one koji se odnose na snajpersku kampanju protiv civila u Sarajevu), a kasnije iste godine je proširena i na ratne zločine vezane za napad u julu 1995. na Srebrenicu, koju su Ujedinjene nacije prethodno proglasile bezbednom zonom. Mladić se tereti i za uzimanje talaca iz redova osoblja mirovne misije UN.
"Neuobičajeno je da sudsko veće donese odluku o odbijanju optužbe iz razloga zastarelosti krivičnog gonjenja, a posebno ukoliko smatra da su za određenje radnje optuženih zastare nastupile još 2008. odnosno 2009. godine, s obzirom na to da je pod novim predsednikom sudskog veća krivični postupak vođen punih godinu dana", rekao je Zorić.
Bez obzira na odluku sudskog veća, Tužilaštvo će se žaliti kako na oslobađajući tako i na odbijajući deo presude, jer smtara da u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost, poručio je on.
Zorić je naglasio da će Tužilaštvo predložiti Visokom savetu sudstva da ispita da li je u ovom slučaju bilo eventualnog kršenja zakona, procedure krivičnog postupka ili povrede sudskog poslovnika.
(agencije/MONDO)
Oslobađajuća presuda ne predstavlja iznenađenje za odbranu, izjavio je danas branilac prvooptuženog Stanka Ristića i njegovg sina Predraga advokat Nemanja Govedarica.
"Ovom odlukom sud je pokazao da je pobedilo pravo i struka. Ovo je jedina moguća odluka zasnovana za zakonu i smatram da je njom prikazano da se može odoleti svakoj vrsti pritisaka", rekao je Govedarica Tanjugu.
On je dodao da protiv njegovih branjenika ne postoji nijedan dokaz da su skrivali Ratka Mladića, na šta je odbrana ukazivala od početka suđenja.
Blagoje Govedarica osuđen je na šest meseci zatvora, ušlovno na dve godine zbog nedozvoljenog držanja pištolja cz 99 i 15 metaka.
Sudija Garić je obrazložio da je za pojedina krivična dela nastupila zastarelost 2008. ili 2009 godine, dok u odnosu na ostala krivična dela nije dokazana krivica optuženih.
"Nesporno je da je Stanko Ristić iznajmiljivao stan u ulici Jurija Gagarina i plaćao račune za njega, ali nema dokaza da je Ratko Mladić boravio u tom stanu, kao ni da ga je Vojislav Ivanović povremno vozio", istakao je sudija Garić.
On jhe napoimenuo da se sudsko veće prilikom utvrđivanja presude rukovodilo isključivo zakonom i dokazima koji su izvedeni tokom suđenja.
Tužilaštvo ima pravo da uloži žalbu Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15 dana posle prijema pisanog otpravka presude.
Optužbi su oslobođenji Stanko Ristić, Saša Badnjar, bivši oficiri Marko Lugonja i Ratko Vučetić, zatim Tatjana Vasković, njena majka i brat Ljiljana i Bojan Vasković, Blagoje Govedarica, Predrag Ristić i Borisav Ivanović.
Objavljivanje presude prvobitno je bilo zakazano za 4. novembar, ali je odloženo zbog zahteva tužilaštva, koji je tog jutra stigao u sud, za izuzeće sudskog veća i predsednika suda zbog pristrasnosti. Ti zahtevi su u međuvremenu odbačeni kao nedozvoljeni, odnosno neblagovrenemi.
Postupak protiv 10 optuženih za pomaganje u skrivanju Mladića od 2002. do 2006. u Beogradu počeo je pre više od četiri godine, kada je njih 11 uhapšeno i zadržano u pritvoru osam meseci, posle cega su pušteni da se brane sa slobode.
U međuvremenu je preminuo prvooptuženi Jovo Đogo, koji je bio oficir u Vojsci Republike Srpske pod Mladićevom komandom tokom rata u BiH.
Svi optuženi, osim generala VRS Marka Lugonje, negirali su tokom suđenja da su skrivali Mladića, braneći se da su "stanove iznajmljivali za kockanje i švaleraciju" ili prosto odbijajući da priznaju navode optužnice.
"Mladićevi jataci" uglavnom su izbeglice iz BiH, koje su tokom sukoba 1990-ih našle utočište u Beogradu.
Oficir VRS Jovo Đogo, koji je preminuo prošle godine, u optužnici je označen kao organizator operacije skrivanja od 2002, kad je Mladić napustio vojne objekte, pa do kraja 2005. godine.
Mladića (68) je Haški tribunal optužio za 15 krivičnih dela ratnih zločina i genocida protiv Bošnjaka i Hrvata u ratu u BiH između 1992. i 1995. godine.
Optužnica, podignuta 1995, tereti Mladića za genocid, zločine protiv čovečnosti i mnogobrojne ratne zločine (uključujući one koji se odnose na snajpersku kampanju protiv civila u Sarajevu), a kasnije iste godine je proširena i na ratne zločine vezane za napad u julu 1995. na Srebrenicu, koju su Ujedinjene nacije prethodno proglasile bezbednom zonom. Mladić se tereti i za uzimanje talaca iz redova osoblja mirovne misije UN.
"Tužilaštvo će se sigurno žaliti"
Prvo osnovno tužilaštvo će sigurno uložiti žalbu na presudu izrečenu optuženima za skrivanje haškog begunca Ratka Mladića, u zakonskom roku, po dobijanju pismenog otpravka presude, izjavio je danas Tanjugu portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić."Neuobičajeno je da sudsko veće donese odluku o odbijanju optužbe iz razloga zastarelosti krivičnog gonjenja, a posebno ukoliko smatra da su za određenje radnje optuženih zastare nastupile još 2008. odnosno 2009. godine, s obzirom na to da je pod novim predsednikom sudskog veća krivični postupak vođen punih godinu dana", rekao je Zorić.
Bez obzira na odluku sudskog veća, Tužilaštvo će se žaliti kako na oslobađajući tako i na odbijajući deo presude, jer smtara da u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost, poručio je on.
Zorić je naglasio da će Tužilaštvo predložiti Visokom savetu sudstva da ispita da li je u ovom slučaju bilo eventualnog kršenja zakona, procedure krivičnog postupka ili povrede sudskog poslovnika.
(agencije/MONDO)
